Ako ste navučeni na Wrangler, treba da znate da je s ovim daleko lakše živeti nego s bilo kojim pre. A lako se i zavoli.

Jeep Wrangler

Ovo je potpuno novi Wrangler na koji se čekalo prilično dugo. I stvarno, potpuno je nov, časna reč! Samo na prvi pogled ne izgleda kao da je tako.

Naravno, lako je uočiti da je dizajn novajlije pustio duboke korene u prethodnu generaciju Wranglera. Sasvim namerno. I jako podseća na sve Jeepove još od osvajanja Normandije pa na ovamo, ali to nikako ne baca u zasenak ono što kupci zaista žele. A žele iskonski i prepoznatljiv Jeep. Kako su skoro svi ostali predstavnici brenda duboko zagazili u pomodarske trendove, boje tradicije brani još samo Wrangler. I to je dobro – za svakoga ima po nešto u istoj kući. Za Wrangler se s pravom može reći da je zarobljen u dizajnerskom vrzinom kolu iz koga se nikada neće izvući. Na radost poštovalaca ovog brenda, koji su eliminacijom jednog po jednog modela ostali samo na najtvrdokornijem od svih.

Šifrovano ima novajlije sada je “JL” (logičan sled posle “JK”) i to je potpuno novi automobil – počevši od šasije, karoserije, preko motora i osmostepenog automatskog menjača… Svi navedeni sklopovi debituju upravo u ovom modelu. Elem, novajlija je lakši i efikasniji nego ikada pre, a bolji je i na asfaltu na kome ćete zasigurno provesti daleko više vremena nego u divljini gde je Wrangler i dalje jedan od neprikosnovenih vladara “terena”.

Sve narečeno treba da posluži kao dobra ilustracija onoga što Wrangler uistinu jeste: osovine su i dalje terenska klasika – krute i napred i pozadi, tu su skraćeni finalni prenos za vožnju po teškom terenu, kao i zaključavanje diferencijala. Sva tri! Pneumatici, takođe, nagoveštavajau za šta su sve kadri, naročito u Rubicon verziji gde su veći i sa izrazitijim profilom nego kod preostalih, civilizovanijih varijanti. Ukratko, Wrangler je i dalje “naprava” koja pravu pravcatu divljinu pretvara u igralište. Za velike dečake.

Ali, postoje igrališta u kojima se Wrangler izdvaja od “Ostale dece”. Da, ovo je zaista pravi pravcati terenac, ali ovaj Jeep prepreke savladava tako neozbiljno, klati se s jedne na drugu stranu, baš tako da niko ne može da odoli pa prihvata ove činjenice kao karakterne osobine Wranglera koje ga čine toliko neodoljivim. Makar vam i ne trebao rasni terenac. U slučaju ovog Jeepa – pomoći nema. Ili očima ne možete da ga gledate, ili mora da se nađe ispred kuće – po svaku cenu. U svakom slučaju, podatniji je i neozbiljniji nego časna starina Land Rover Defender. Iako su to modeli zasnovani na istim premisama – oba su robusne mašine namenjene za kretanje po terenima na kojima ni kozama nije lako, mašine koje se čiste baštenskim crevom i popravljaju čekićem.

Wrangler je, pak, jedinstvena kupovina: on je kabriolet, on je terenski ratnik, on je četvorosed koji će dobro da posluži kada decu treba odvesti u školu… I  mnogo toga još. Šta više, promišljeno je pozicioniran i nikada, ali baš nikada nije pravljen kompromis sateravanjem u određeni – novokomponovani segment tržišta, niti se odstupalo od osnovnih premise usled želje rukovodstva da se Jeep civilizuje i, tako, privuče više potencijalnih kupaca. Za to postoji Cherokee i mnogi novi modeli koji ranije nisu imali mesta u Jeep familiji. Jedini ustupak savremenijim korisnicima je bolje ponašanje na asfaltu nego ikada pre. Ali da naglasimo, bez komprmisa po pitanja terenskih sposobnosti. Ipak, nije zgoreg napomenuti da svako ko ne može da podnese udare u bubrege, klaćenje na ekstremnim stazama, kockastu karoseriju, naizgled spartansku kabinu ili detalje koji se ne uklapaju u savremeno viđenje vozila za vožnju van asfalta (sa naglasnkom na sneg i eventualno pesak), o ovom vozilu ne treba ni da sanja. Doživeće razočarenje – sve na radost pravih “of-roudera”. Tako treba i da ostane, da bi Wrangler bio to što od iskona i jeste. Vožnja po terenu predstavlja vozačku vežbu upriličenu sa velikom lakoćom i neobičnim komforom kretanja, bez i jednog osećaja da ste se iole približili bilo kom od Wranglerovih limita. Ovaj Jeep nastupa tako da zadivi i najveće majstore vožnja po terenu, one neustrašive istraživače neistraženog. Ako tražite izazov of-roud vožnje, potražite ga na drugom mestu. Ovde ga naći nećete. Jer šta god da postavite kao zadatak ovom vozilu, on će ga bespogovorno izvršiti. A da, pritom, ne napravi ni najmanju grimasu protivljenja. Za ovakve avanture nisu potrebne prepravke vozila, dovoljno je serijski Wrangler izvesti u bespuće i tada nastaje magija. Ako u potpunosti stavite sav arsenal Wranglerovih karakteristika u pogon, on će praktično sam za sebe da savladava jednu po jednu prepreku, koje god ona vrste bila. Sve dok se ne postavite u ulogu profesionalnog istraživača živog blata, veoma je verovatno da će i manje terenski orijentisane verzije poput Sahare, bez blokada diferencijala i “otkačivog” prednjeg stabilizatora, slabijim osovinama nego što je to slučaj kod Rubicona, biti daleko ispred vaših terenskih sposobnosti.

Ipak, ako se dobrano potrudite, može da se desi da zaglavite Rubicon na blatnjavom usponu. Ipak, posle malo zaključavanja diferencijala, odabira “skraćene druge” i pritiska na gas, Wrangler će da se izvuče na tako suptilan način da ni sami nećete moći da verujete šta se desilo. Shodno tome, Wrangler u Rubicon varijanti bez obzira na situaciju u kojoj se nađete, teško da će iziskivati od vozači radnju težu od pritiska na neko od dugmadi, povlačenja pokoje ručice i “gaženja” po gasu. Teško? Ni malo… A jako zabavno!

Natrag na asfalt. Realno, ovo je začuđujuće udobno vozilo. Bar na osnovu očekivanja. Ako se vozite u Rubiconu sa ekstremno terenski profilisanim pneumaticima, logično je da vam zasmeta buka sa kolovoza, ali daleko od onoga što su terenci sa “graberima” znali da priređuju u prošlim vremenima. Ovo je sasvim civilizovan Jeep.

U bilo kom paketu opreme, Wrangler pomalo žvaće krivine, u kojima dugačak hod amortizera i sistema oslanjanja uz dve tone mase naprosto ne mogu da se ponašaju drugačije. Uostalom, ovo nije ni zamišljeno kao vozilo za obaranje brzinskih rekorda po krivinama – zamislite sebe da trčite u gumenim čizmama za pecanje, onima što dosežu do struka. Možete li u njima da trčite podjednako brzo kao u patikama? Naravno da ne, a osim toga i svaki pokušaj bi bio neverovatno smešan. Ista stvar je sa jurnjavom u Wrangleru. Tako, najbolji način za vožnju ovog Jeepa po asfaltu je da se ni u čemu ne preteruje. Uvek treba da se ostavi dovoljno rezerve da “balonke” uhvate podlogu dovoljno dobro, da im se bočni zidovi ne uvijaju previše i… sve će da bude više nego dobro. Jurnjavu ostavite klasičnim automobilima sa ultraniskoprofilnim pneumaticima. Ali oni, zato, ne mogu ni da siđu s asfalta.

Ovom prilikom smo odabrali da isprobamo novi 2,2-litarski turbo dizel od 200 “konja”, iz prostog razloga jer smatramo da je to najidealniji izbor za terensko vozilo. Snaga mu je gotovo identična kao kod časne starine zapremine 2,8 l, elastičnost je takođe uporediva, ali su buka i potrošnja goriva značajno manji kod motora od 2,2 l. Ilustracije radi, ako odaberete skraćeni prenosni odnos i prvi stepen prenosa, Wrangler će se uz izuzetno strmo brdo popeti na leru! Bez da se zagrce, štucne ili daleko bilo da stane i ugasi se. Dalje, ako je kolotrag dovoljno dubok, ovaj Jeep će da prati putanju bez korekcije upravljačem, tako da se za tili čas transformiše u sveojevrsno “autonomno vozilo”. Na asfaltu, pak, nije sprinter ali ni puž. Pruža upravo ono što se od moćnog dizela i očekuje: od 0 do 100 km/h protekne skromnih 10,3 sekundi, a vožnja tempom od oko 130 km/h raduje i vozača i vozilo.

Unutrašnjost je teren na kome su primenjene drastičnije mere podmlađivanja. Sivilo starog Wranglera je nestalo, baš kao i plastični elementi. Sada su primenjeni neki savremeniji materijali, dinamičnije boje pa je Wrangler sada retro-upotrebljiv i savremen u isto vreme. Prednji panel deluje čistije i vertikalnije postavljen nego pre, a tu su i detalji preuzeti sa ostalih modela FCA grupacije, među kojima se mogu naći  rešenja sa kragujevačkog 500L. Tu mislimo na ofarbane umetke na instrument tabli, oblik otvora za ventilaciju, kontrastne šavove na kožnim detaljima i presvlakama… Sve u svemu, prijatno za oko.

U Jeepu s ponosom navode da je sa JL generacijom svakodnevni život daleko lakši nego ikada pre. Tome su doprineli naizgled sitni detalji, ali mnogo njih, koji vožnju pretvaraju u sasvim drugačiji doživljaj nego što se to može očekivati. Među njima su i kamera za vožnju unazad, pojednostavljen dizajn kabine, Apple CarPlay, Android Auto, bolja sedišta… U duhu s tradicijom, vrata, krov i vetrobran se mogu ili u potpunosti ukloniti ili sklopiti, tako da “pola vozila” nestane u trenutku. Ali sada na daleko lakši i jednostavniji način. Duh Wranglera je ostao, samo je osavremenjen na najbezbolniji mogući način. Ko jednom proba da se vozi “bez ičega”, po prirodi naravno, shvatiće koliko je to dobar osećaj i poželeće da se više nikada ne vozi u hermetički izolovanoj kabini klasičnog automobila. Lepo je biti svedok činjenici da jednoj od retkih preostalih legendi nije promenjena namena, niti da je bilo koji od elemenata koji Wrangler čine Wranglerom kompromitovan u cilju privlačenja nove krosover generacije vozača. Defendera više nema, G-Klassa je cenovno jako daleko, novi Suzuki Jimny suviše ispod… Koji još od klasičnih terenaca znate? Lada 4×4? Biće da će ruskom terencu novi propisi o kvalitetu izduvnih gasova doći glave. U Rusiji svakako ne, ali u Evropi gotovo sigurno. Zato Wrangler ima i imaće vernu publiku, gde god da se pojavi – kao civilno ili službeno vozilo, svejedno.

Možda Vas interesuje i...