Ako vam se sviđa kako Hyundai Kona izgleda – zgrabite je, ako ne ima još podjednako dobrih “klasića”

Hyundai Kona

Ovo je dizajn koji se od Hyundaija ponajmanje očekivao – da ne kažemo da se nije očekivao uopšte. Ovo je najneobičniji Hyundai koji se ikada pojavio u serijskoj ponudi. I postavlja se pitanja da li će se u budućnosti pojaviti nešto toliko drastično različito od standardne ponude ovog južnokorejskog brenda.

Kona je, napomenimo, mali SUV koji treba da konkuriše Nissanovom modelu Juke, Seat Aroni i ostalima koji mogu da se svrstaju u takozvani B segment SUV klase. Ovako dimenzionisani SUV modeli su, inače, jako popularni među kupcima, pa su proizvođači uglavnom orijentisani ka originalnosti koja proizilazi iz nesvakidašnjeg dizjana. Za tako nešto valja im skinuti kapu, jer konačno može da se napravi razlika ne samo između brendova več i između modela unutar kuće.

Ali, čak i u ovoj klasi gotovo da ni jedan nije tako svež i originalan kao Kona. To je Hyundaijev doprinos originalnosti i najavi izgleda dolazećih modela, ali da li je izgled ovog vozila funkcionalan i većini dopadljiv? Na ovo pitanja odgovori će dati tržište, a kako je Kona posve nov model, na to ćemo malo da sačekamo. Uostalom, nigde ne žurimo. U svakom slučaju, podržavamo Hyundaijevo nastojanje da se odvoji od konkurenata i ponudi nešto originalno, neočekivano… Igrati na tu loptu jedini je način da novitet bude primećen. Ali, treba napomenuti da postoje i drugi načini osim preterane stilizacije automobila – zamke u koju je Hyundai upao. Međutim, bez obzira na sve to, činjenica je da se Kona izdvaja od svih iz klase i da će ostati upamćena upravo po radikalnom zaokretu u dizajnu. Nekome se to jako dopada, nekome ne… na kraju krajeva, sve je to stvar ukusa.

Na primer, dizajneri su prednjem delu Kone namenili čak pet maski motora ali su samo dve stvarne. Preostale tri su “veštačke” postavljene da bi se dobio specifičan vizuelni utisak. Aranžman zadnjeg dela je takođe neobičan, da ne kažemo nestvaran. Ipak, ispod lima sve je daleko više konvencionalno nego što bi to moglo da se nasluti na osnovu “odežde”.

Naredne godine Hyundai će da lansira verziju sa dizel motorom i pogonom na sva četiri točka, kao i čisto električnu verziju Kone. Dotad, na raspolaganju su samo dva motora, oba benzinska: manji je trocilindraš volumena jednog litra, dok drugi zapreminu od 1,6 l “izvlači” iz četiri cilindra. Oba su opremljena turbo punjačima.

Manji dolazi sa šestostepenim manuelnim menjačem i pogonom na prednje točkove, dok je veći uparen sa sedmostepenom automatikom i pogonom na sve točkove. To je – što je, druge kombinacije trenutno nisu na raspolaganju, bez obzira na to koliko ljubazno zamolili prodavca da vam izađe u sustret. On i pored najbolje volje neće moći to da učini. Šefovi su neumoljivi.

Zbog realno prevelike razlike u ceni, rekli bismo da je varijanta sa malim trocilindrašem optimalno rešenje. To je, za svoju klasu i osnovne konstrukcione postulate, rafinisan i uglađen motor(čić), vidno štedljiviji od većeg agregata u ponudi. Zbog toga su delimično žrtvovane performanse: trocilindraš je u sprint do “stotke” za sekundu sporiji od 1,6-litarskog agregata (realno – zanemarivo). Višak snage četvorocilindraša dobrim delom “konfiskuju” integralni pogon i automatika u menjaču. S toga 180 “konja” u Koni ne vredi doplate. Ni centa.

Sve narečeno ni izdaleka ne znači da je Kona loša za vožnju. Verzije sa pogonom samo na prednje točkove i sa integralnim sistemom imaju različito rešenja oslanjanja zadnjih točkova (torzije “protiv” multi-linka), oba su primetno tvrda, ali nismo primetili da to za sobom automatski povlači i neudobnost. Raspored masa je dobro određene, tako da je Kona lako upravljiv automobil tokom smirene vožnje, možda čak i zabavan.

Dizajn unutrašnjosti ovog Hyundaija ne deli utiske tako kao što to čini eksterijer. Po uobičajenom principu, centar svih zbivanja u savremenom automobilu kakav Kona jeste, je centralni info-displej: u ovom slučaju on može da ima dijagonalu od pet, sedam ili osam inča, u zavisnosti od paketa opreme. Svi osim osnovnog podrazumevaju Android Auto iI Apple CarPlay kao standard, dok je “hed-ap” displej opcija vredna doplate.

Dva detalja čine unutrašnjost Kone pomalo razočaravajućom: na prvom mestu to je kvalitet materijala. Jednostavna ilustracija navedenog može da se sagleda ako sednete na sedište vozača ili suvozača – svejedno – bez okretanja glave i traženja po kabini možete da uočite pet ili šest različitih plastičnih materijala upotrebljenih za “zidanje” prednjeg panela. Ni jedan od njih nije najprijatniji na dodir, ali su jako dobro uklopljeni pa odaju utisak da sedate u vozilu više klase nego što to Kona jeste. Dakle, južnokorejci su uspeli da za malo novca kreiraju nešto što će prijati korisnicima. Svaka čast na tome. Da bi se uvidela realnost, potrebno je puno truda i zalaganja, kao i utrošenog vremena koje niko ne želi da razbacuje. Zato je Kona odlično sklopljen automobil sa jako upotrebljivim materijalima. Na prvi i dovoljan pogled.

Dalje, čini se da je na zadnjoj klupi moglo da bude nešto više mesta. Da se razumemo u startu – odrasli putnici mogu da sede jedan iza drugog bez manjka komfora, ali ako se na zadnjoj klupi prevozi više od jednog putnika manjkaće mesta u visini ramena. Za glave mesta ima i više nego što se to može očekivati. Tako, putovanje u četvoro može da bude prijatno u okviru nekih 90 minuta. Za duže ture poželjno je da u vozilu ne bude više od tri odrasla čoveka. U zavisnosti od verzije i pozicije naslona zadnjih sedišta, prtljažnik variria između 334 i 361 litar. To je sasvim prosečna vrednosti za klasu kojoj Kona pripada. Zaključak bi bio da je čudno dizajnirani mali SUV dovoljno dobar, ali ne pruža onaj nivo uzbuđenja koji dizajn karoserije obećava.

Ukoliko vam se dopada kako Kona izgleda, onda ne časite ni časa već pravac put Hyundai salona. Budimo realni: u ovom segmentu kupci se jako lako “zalepe” za oblik i originalnost nego za bilo šta drugo. Ispod lima stvar je posve drugojačija – Kona se ni po čemu ne raziluke od konkurencije, gotovo da je identična rivalima što znači da je razumno odmerena ispod lima. Ostale modele iz klase ne nadmašuje praktično ni po čemu, ali nije ni u zaostatku za njima. Rekli bismo – egal.

Ukoliko vam se, pak, ne dopada kako ovaj Hyundai izgleda, ne brinite. Tu je tušta i tma drugih mališana u SUV segmentu koji atakuju na vaš novčanik, a po onome što nude su podjednako dobri kao Kona. Treba imati na umu da ima i praktinijih modela za isti novac. Ipak, ni jedan od njih nije mali SUV. S toga, Kona ite kako ima svoje mesto pod Suncem.

Možda Vas interesuje i...