Turska kreće u nezadrživu ofanzivu s namerom da celome svetu pokaže šta zaista može. I to na tehnološki najzahtevnijem terenu – terenu električnih vozila

Turski automobili iznenađenje ili ne

Turska je investirala 3,7 milijardi dolara u projekat koji obuhvata proizvodnju pet modela automobila u 175.000 jedinica godišnje. Počevši od 2022. godine, Turska će na tržište da lansira prve automobile u sedan i krosover varijantama i to na električni pogon. Crossover će da bude ponuđen u dve verzije: sa 200 i 400 KS, od kojih slabija od 0 do 100 km/h ubrzava za 7,6, a snažnija za 4,8 sekundi. Baterije bi trebalo da omoguće autonomiju od 500 kilometara i punjenje do 80% za 30 minuta. TOGG će da daje garanciju od osam godina na baterije.

Na glamuroznoj promociji u Dolini tehnologije u Gebzeu, pred više od 3.000 zvanica, među kojima je bio predsednik Erdogan, otkriven je dugo očekivani – prvi autentično turski automobil. Bio je to istorijski dan, ispunjenje sna koji su Turci čekali skoro 60 godina. Taj san je da se ponudi automobil koji su, koristeći domaću tehnologiju, napravili turski dizajneri i inženjeri. On je, eto, konačno ispunjen.

“Prototip turskog automobila Devrim iz 1961. godine je priča o rušenju snova, nećemo dozvoliti da nam isti krugovi ovog puta stanu na put”, rekao je Erdogan, predsednik Turske, i najavio da će biti prvi kupac novog automobila. Erdogan je objavio da će se novi model praviti u Bursi, centru turske automobilske industrije, jer su u ovom gradu dve najveće fabrike automobila – Tofaš Fiat i Oyak Renault. Tokom promocije predstavljena su dva modela turskog automobila TOGG – limuzina i električni SUV.

Predsednik TOGG-a Rifat Hisarciklioglu na predstavljanju turskog automobila je najavio da će prva vozila s trake sići 2022. godine. Predsednik države Erdogan je rekao da će do tada TOGG postati globalni brend, a infrastruktura za električne automobile kompletirana širom Turske. Očekuje se da na tržište prvo stigne električni SUV TOGG koji će biti dostupan u dve verzije. Verzija s pogonom na zadnje točkove razvija 200 KS, dok jači 4×4 rapolaže s 400 KS. Litijum-jonska baterija će obezbediti voznu autonomiju veću od 300, odnosno 500 kilometara, a za 30 minuta brzog punjenja baterija će dostići 80 odsto kapaciteta. Slabija verzija će ubrzavati za 7,6 sekundi 0-100 km/h, dok će jačoj biti potrebno svega 4,8 sekundi da iz mesta dostigne “stotku”. Na projektu razvoja prvog turskog automobila radi Inicijativna grupa TOGG koja je nastala u junu prošle godine udruživanjem resursa turskih kompanija Anadolu Grubu, BMC, Kok Grubu, Turkcell, Unije turskih berzi i privrednih komora i Zorlu Grubu.

Da li ovakvo stanje stvari može da zbuni nekoga? Da li su Turci kadri da se upuste u ovakve tehnološke podvige? Da li… Ima mnogo pitanja na koje se odgovori nižu sami po sebi. Pomenimo samo da je Turska, iako nije imala svoj brend i proizvodnju, veoma jaka automobilska sila. Automobili i auto industrije, naime, igraju jako važnu ulogu u turskoj ekonomiji. Kompanije koje se bave proizvodnjom automobila i komponenti za njih, uglavnom su koncentrisane u region Marmara. Podsetimo da je proizvodnja pre osam godina dostigla milion jedinica, a da je izvezeno više od 20 milijardi dolara vredne robe iz tog sektora. Trenutno su aktivne brojne kompanije, među kojima treba izdvojiti FIAT-Tofaş, Oyak-Renault, Hyundai, Toyota, Honda i Ford-Otosan. A postoje osnovane “sumnje” da će tursku auto industrije uskoro obogatiti i Volkswagen.

Osnove turske auto industrije postavljene su 1950. godine, kada je TOE (Türk Otomotiv Endüstrileri A.ş.) započeo proizvodnju REO vojnih kamiona. Taj poduhvat nije dugo trajao, pa je ubrzo produkcija motornih vozila zaustavljena. Tokom 1961, prvo domaće vozilo – Devrim – napravila je kompanija za prozvodnju šinskih vozila TÜLOMSAŞ. Masovna produkcija modela Anadol započela je 1966.

U međuvremenu, 1959, fabrika Otosan je osnovana u Istambulu a osnovna ideja bila je licencna proizvodnja Fordovih modela. Dve godine kasnije, započeta je produkcija modela Devrim sedan u pogonima fabrike Tülomsaş u mestu Eskişehir. Bio je to prvi originalno konstruisan i proizveden turski automobil. Tokom 1964, Austin i Morris započeli su s proizodnjom pod licencom britanskog BMC-a, u fabrici smeštenoj u Izmiru. Mnoogo godina kasnije, tačnije 1989, brend BMC je kupila turska kompanija Çukurova Group, pod čijim se patronatom trenutno proizvode svi BMC modeli koji trenutno egzistiraju na planeti.

Godine 1966, Anadol je postao prvi velikoserijski automobilski brend u Turskoj. Svi modeli su se proizvodili u pogonima fabrike Otosan u Istanbulu. Dve godine kasnije, 1968, otvorena je fabrika Tofaş u Bursi, koja po licenci FIAT-a sklapa modele tog italijanskog brenda. Samo godinu dana kasnije, osnovana je fabrika Oyak-Renault, takođe u gradu Bursa. Od ostalih svetski poznatih brendova koji posluju u Turskoj, treba napomenuti gigante kakvi su to Toyota, Honda, Opel, Hyundai, Mercedes-Benz i MAN, iz čijih fabrika u Turskoj diljem sveta stižu putnički automobili, kombi vozila, privredna vozila, kamioni, autobusi… Takođe, postoji veliki broj originalno turskih brendova od kojih valja navesti BMC, Otokar i TEMSA.

Kompanije koje se aktivno bave proizvodnjom u oblasti ove industrije su Altın Boğa, BMC, Diardi, Erkunt, Etox, FNSS Defence Systems, Ford Otosan, Honda, Hyundai, Imza, Isuzu, Karsan, Marti, Onuk, Oscar, Otokar, Otoser, Oyak-Renault, TEMSA, Tofaş, TOGG, Toyota i VolkicariI Stylebus, dok su Anadol, Askam, EVT S1, Devrim i Özaltin ugašene.

Statistika pokazuje da se u Turskoj tokom 2010. godine porizvelo 1.124.982 vozila, što je bio sedmi rezultat u Evropi.  Iste te godine, izvoz je dostigao vrednosti od bezmalo 23 milijarde dolara. Danas? Znatno više. Zato, svako ko sumnja u moć turske auto industrije i iskustva koja tamošnji stručnjaci i radnici imaju, treba dobro da stavi prst na čelo i razmisli dokle će Turci da doguraju. Da li će da ugroze pojedine evroske proizvođače? Vrlo verovatno da, naravno mislimo na pojedinačne brendove, dok aktuelno ukrupnjavanje i ujedinjavanje velikana u giga korporacije takav sled stvari činemanje verovatnim. Ostaje da se uverimo šta će da se dešava u narednim godinama, a imajući u vidu cilj turske industrije da zavlada tržištem, za pretpostaviti je da će i cenovna politika da bude jako pristupačna.

Comments (1)
Add Comment