Audi A1 ukazuje na napredak ali neočekivani maniri na putu bacaju senku

Audi A1

Najjeftinija ulaznica u Audi svet je upravo A1. Ona košta bar 20 hiljada evra. Ali, niko na ovaj automobil ne potroši toliko malo

Skoro 95 odsto kupaca modela A1 bira skuplje verzije, da ne kažemo najskuplje. Ovo je druga generacija modela A1 a na tržište je stigla osam (dugih) godina po lansiranju “originala”. Najmanji Audi je sasvim dobro obavio namenjeni mu posao, iako je to bio samo klon Volkswagen Pola, SEAT-a Ibize… Ako bi hteli da budemo maliciozni, slobodno bi mogli da kažemo i Škode Fabia, jer su to automobili iz koncerna VW nastali na identičnoj platformi. U slučaju Audija, mališan je doneo drugačije proporcije, više sportskog duha i luksuza, kako bi se izdvojio od preostala tri pobratimska modela. Baš kao što je to BMW uradio sa brendom MINI.

Novajlija dolazi sa četiri motora, od kojih svaki sagoreva isključivo benzin. Reč dizel u slučaju A1 je postala “prljava” i njeno izgovaranje se izbegava. Dakle, A1 nema i neće imati dizel verziju. Svaki od benzinaca ima po jedan turbo punjač, direktno ubrizgavanje goriva i filter čvrstih čestica kako bi bio u skladu sa Euro 6d-TEMP propisima. Trenutno su na raspolaganju agregati sa tri i četiri cilindra, zapremina jednog, 1,5 i dva litra. Najmanji je trocilindraš sa 115 KS, sledi četvorocilindraš srednje zapremine sa 150 i najveći sa 200 “konja”. Osnovna “hiljadarka” sa 95 KS stiže nešto kasnije, a realno je očekivati da će A1 sa tim agregatom biti najmanje tražen. Videćemo…

Što se tiče prenosa, kupci mogu da biraju između šestostepenog ručnog ili sedmostepenog PDK sa dvostrukom spojnicom (doplata od oko dve hiljade evra), ali ne za svaki od ponuđenih motora. Dvolitarska verzija stiže isključivo sa automatikom. Ali, hajde da postavimo nekoliko pitanja koja interesuju veliki broj potencijalonih kupaca, i da na njih ponudimo odgovore… Šta A1 nije (ili nema)? Nije Quattro, nije vrući “heč”, nije na raspolaganju sa troje vrata (prodaja prethodne generacije u verziji s troje vrata zabeležila je skor od samo 20%, tako da trovratnog A1 više nema), nije inventivan ili slikovit? Trenutno nema ni nagoveštaja o eventualnom S1 druge generacije. A baš bi bilo dobro da se pojavi nešto nalik tome… Sa dvolitasrkim turbo benzincem redukovane snage, poput onoga u Golfu GTI ili Polu iste oznake, sa nekih 270-280 i kusur konja…Bila bi to prava mala raketa. I da, opravdanje za postojanje tri mala usisnika za vazduh neposredno ispod prednjeg dela haube motora. Taj stilski detalj je pozajmjen sa Sport Quattro reli vozila grupe B iz 1984, kao i novog R8, sa kojima mališan nema ama baš ništa zajedničkog osim brenda i – tri usisnika tik ispod prednje haube.

Audi naglašava da je A1 namenjen mlađoj, urbanoj klijenteli. Pa, zar nisu to baš svi u toj kategoriji? Problem je što ta kategorija klijenata uglavnom ne kupuje automobile. Pa sve i da kupuje, verovatno da bi se pre opredelili za neki hibrid ili potpuno električni model. Takva je to generacija. Kada smo već kod alternativnih pogona, ni o njima se u Audiju ne govori. Bar ne još… Zbog svega toga, mladi urbani kupci po Audijevim standardima pre će da budu mladi u srcu i iz predgrađa.

A1, dakle, nema preterano poleta za sportski život. Ako vam je to od presudnog značaja pri izboru automobila, pogledajte šta nudi – na primer – MINI. Ili Vokswaagen Up! GTI iz iste kuće, možda Suzuki Swift Sport… Ipak, A1 čak i sa motorom od 200 “konja” nije “vrući heč” ali premijum svakako jeste. Možda je to razočaravajuća činjenica, ali je istinita i doprinosi vrednosti Audijevog brenda.

Bez obzira na to koji A1 vozite, pronaćićete podjednak nedostatak entuzijazma u svakom od njih. Manjkavosti tog tipa bi, verovatno, mogli da oprostimo trenutno osnovnoj verziji sa tri cilindra i skromnih 115 KS ali ostalima… Svakako ne varijanti sa 200 “konja” i Competition značkom. A možete da ga poručite u mat plavoj boji i točkovima koji naprosto odišu sportskim vibracijama.

Na žalost, ni jedan od četvorocilindraša nema praktično nikakav karakter niti emituje dovoljno povodljiv zvuk. Iako su svi opremljeni turbo punjačem, nema onog silovitog udara snage koji bi mogao da se očekuje od tolike konjice i relativno male karoserije. Motori kao da su ugušeni… A možda zbog kvalitetan izduvnih gasova i jesu? Agregati namenjeni najmanjem Audiju nisu, čak, ni tečni ni tihi. Oni su naprosto – motori, u najsirovijem smislu te reči i mogu da se iskoriste kao jako dobra osnova da ubedite tvrdoglavog SUS-ovca (zaljubljenika u klasične motore) da se preobrati ka električnim automobilima. To takođe može da se dogodi kada shvatite da ovi sklopovi ne promovišu benzin kao gorivo. Motor srednje veličine, od 1,5 l, može da isključi dva cilindra kada se koristi u lakim uslovima, bez preteranog stiskanja gasa, dvolitarski benzinac obećava ubrzanje do 100 km/h za 6,5 s… Vozeći oba, poslednji je interesantniji od prethodnog.

Mali trocilindraš je nešto bolji jer brundavi zvuk zna da privuče pažnju. A to je upravo ono što vlasnicima ovakvog automobila treba. Umesto 95 ima 115 “konja”. Maksimalna brzina možda nije velika, ali je u okvirima očekivanog. Stotka se dostiže posle 9,5 sekundi što je rezultat s kojim se svaki mali heč može pohvaliti. Četvorocilindraši su svakako brži (detaljne specifikacije još nisu na raspolaganju), ali kako jako malo ohrabruju trkača u vozaču i njegov entuzijazam, biće da trenutno najslabiji motor najviše odgovara ovom superminiju. Kontradiktorno, ali je tako.

Idealno bi bilo posedovati ga sa menjačem opremljenim dvostrukom spojnicom. Dakle, automatikom. To je skup dodatak, ali ako tražite premijum automobil koji ćete da vozite na takav način, to je put kojim treba krenuti – poručite automatik. Manuelac ima dve mane: jednu značajnu, jednu malo manje važnu. Ručica menjača je labava i neprecizna, promena stepena prenosa je smešna – druga doseže do 100 km/h, treća do 160 km/h! To znači da zalazite u visoke obrtaje u manjim stepenima prenosa a ne da koristite sve prednosti elastičnosti motora. Višestruke izmene na niže su neophodne čak i na otvorenim putevima. Pa i na autoputevima ako zahtevte silovitije ubrzanje.

Kada posmatramo upravljivost i vozne karakteristike, najviše što može da se dobije od Audija A1 je poverenje. Ne postoji osećaj na upravljaču a nema ni nagoveštaja da će sistem oslanjanja da se angažuje. Kroz krivine ide i naslepo, bez problema. Vožnja preko dugih uzdužnih nabora je meka, ali kada se dođe na loše puteve, A1 postaje glasan i zna da se “rita”. Najopremljenije verzije dolaze sa kvalitetnijim amortizerima, pa je u tom slučaju situacija nešto bolja. Razlika u ceni nije prevelika, pa bi bilo lepo odabrati tu opciju. Sve u svemu, za premijum hečbek ponašanje na putu nije dovoljno premijum. Svaki kupac ove kategorije vozila želi, da ne kažemo zahteva, da njegov skupo plaćeni ljubimac bude za klasu iznad Pola, Ibice, da ne kažemo Fabije – ali nije. Ono što ima – i treba mu da bi bio nagrađen za izuzetno bezbedan automobil – jeste mnoštvo vozačkih asistencija. Emisija štetnih gasova je niska (eto, primenjeni motori su u nečemu dobri), a sve to za sobom vuče posledicu mase. Novi A1 je za oko 50 kg masivniji od prethodnika.

A evo gde A1 briljira: putnička kabina je pametna, dobro upakovana i jako dobro finiširana. Većinu navedenog svaki kupac nekako očekuje od Audija, pa zato krenimo od negativnih stvari. Parkirna kočnica je i dalje manuelna (mada će pojedinci pohvaliti takvo rešenje), a to je skoro pa nezamislivo kada shvatite koliko tehnologije imate na instrument tabli, tačnije ogromnom ekranu visoke rezolucije. Onda, plastika u gornjem delu obloge vrata i na držačima za čaše je iznenađujuće jeftina, lako se grebe a zna i da ogrebe. Taj detalj ćete da primetite tek delimično jer je linija tik uz protor zvučena i izrađena od jako mekanog i kvalitetnog matrijala, što vešto prikriva tvrdoću plastike ispod, i nastavlja se na takođe kvalitetan prednji panel.

Audi A1 više nije supermini. Taj detalj sada nije loša stvar. “Jedinica” je malo duža od prethodnika, ali je preraspodela urađena nešto drugačije. Nova osnova je “kupila” 94 mm duže međuosovinsko rastojanje, uvećala prostor u kabini i smanjila prepuste ispred prednjih i iza zadnjih točkova. Zbog toga, sada pozadi mogu da se smste i odrasli, sa sasvim adekvatnom količinom prostora za noge i glave, dok je prtljažni prostor uvećan za 65 l – na ukupno 335 litara. To je praktično ali i neuobičajeno za Audi, koji sada ne deluje toliko kompaktno i sposobno da se provlači kroz gradske gužve. Ipak, ovo je način da se za manje novca dobije upotrebljivost i praktičnost jednog A3. Interesantno!

Vozačko okruženje je, pak, veliki plus ovog Audija. Dobra sedišta, upravljaač preuzet sa modela TT, prirodna vozačka pozicija i Audijev orginalni virtuelni kokpit sa potpuno digitalizivanom instrument tablom i pripadajućim komandama. Rezolucija ekrana nije toliko dobra kao kod skupljih modela, ali je zato funkcionalnost savršena. Situacija je ista i na centralnom ekranu infotejnment sistema. Ali, budite svesni činjenice da su sada sve komande u “tač-skrin” maniru, nema izdvojenih mehaničkih komandi. Komande su, bez pogovora, najbolje u klasi i Audi je u tom segmentu napravio jako dobar posao. Naročito što je svaka od komandi na pravom mestu tako da vozač ne mora da se naginje da bi ih dohvatio.

Kao što je već uobičajeno, Audi voli da naplaćuje za dodatke koji su kod drugih brendova “standard”. Da bi ste dobili ekran visoke rezolucije, širi glavni ekran i druge “igračke”, treba da doplatite za Technology Pack – na zapadu oko 2.000 evra (uz to dobijate i bežično ponjenje telefona). U svakom slučaju, poželećete Comfort and Soud paket koji će Vas izaći još 1.200 EUR, a za taj novac dobijate odličan Bang & Olufsen audio uređaj sa 11 zvučnika, grejana sedišta i preciznije parking senzore. Ako ne možete da se uzdržite od Sport paketa sistema oslanjanja i menjača sa dvostrukom spojnicom, eto vas na oko 30.000 evra. To je količina novca koja nikako ne može da se svrsta u supermini kategoriju. Ako je za utehu, imaćete automobil sa motorom koji se svrstava u jeftinije kategorije za registraciju, potrošnja ne bi trebalo da bude veća od pet litara a emisija 110 g ugljen monoksida po pređenom kilometru. Naravno, za verziju sa tri cilindra i 115 KS. Kap u moru?

Bilo kako bilo, Audi A1 je automobil s kojim zaista možete da se ponosite. To je naočit automobil(čić), aresivno dizajniran i izdvaja se od svega ostalog na tržištu. Audi navodi da postoji još milion drugih stvari koje mogu da vam zapadnu za oko i koriste. Uostalom, tu je konfigurtor pa se poigrajte pre kupovine. Konkurenti su brojni – to je činjenica. MINI, koji je pre koju godinu skinuo nogu s gasa je najočiglediniji primer. Ako u ovu kategoriju dolazite iz “mejnstrim” ponude Forda ili Peugeota, uvidećete šta i zašto košta onoliko koliko Audi za to traži. Hoćete li uloženo povratiti prilikom prodaja polovnjaka? Jedan deo sigurno, ali sve – nikako. Kao što je već poznato, pri prodaji polovnjaka uvek bolje prođu oni koji su novi automobil platili manje. Niko ne želi da valorizuje polovnu dodatnu opremu pri kupovini korišćenog vozila, i to svako treba da ima na umu. Ako odaberete određene delove opreme, odabrali ste ih da bi lično vi uživali u njima tokom eksploatacije. Niko drugi neće dati prebijene banke za ekstremo kvalitetno ozvučenje, ekran visoke rezolucije i ko zna šta sve još što je vas u startu koštalo nekoliko hiljada evra. Dakle, na taj “bonus” zaboravite.

Druga generacija modela A1 je najjeftinija ulaznica u svet Audija. Ipak, konkurencija ga je na polju osećaja u vožnja nadmašila

Najveća mana novog “keca” je ta što se ne vozi čisto, oštro i angažovano kao što bi to trebalo. Da li to nešto znači/smeta? Za oko 95 odsto kupaca, najverovatnije ne. A čak i da preostalih pet odsto ima nešto protiv, teško da će nastaviti u tom maniru kada sagledaju izgled kabine, finanu obradu, boju, standardne i opcione pakete opreme i tako dalje. Ovo je, bez lažne skromnosti, poželjan mali hečbek.

I, na kaju, da razjasnimo pojedine detalje. Pre nekoliko godina Audi je doradio A4, fokusirajući se na komfor, dok je ponašanje na putu ostavio u drugom planu. Rezultat je bio savršen: dobijen je najbolji A4 ikada, automobil koji je savršeno pozicioniran, usmeren ka tačno određenom sloju kupaca – upravo onom koji u najvećoj meri izražava potrebu za takvim vozilom. Dobitna kombinacija za sve – i proizvođača i novu generaciju kupaca. Sličan oportunizam preovladava i u slučaju modela A1. Starija generacija koja je naučila da od Audija dobija samo najbolje, više nije u centru pažnje. Odluke se donose na osnovu onoga što žele mlađi naraštaji – milenijalci – budući kupci automobila. Zato je Audi odlučio da ne ponudi rasnog naslednika prve generacije A1, već svojevrsni potpuri svega onoga što omladinci i omladinke očekuju od jednog automobila. A to su jeftiniji maniri ponašanja na putu sa pojačanom dozom predstavljanja. Vizuelna pojava i vlasništvo nad ovim automobilom je ono što će Audi A1 da vine u stratosferu. Šteta ili dobrobit, pitanje je sad…

Možda Vas interesuje i...