DA LI JE VELIČINA BITNA? U OVOM SLUČAJU – DA!

Mali motor - veliki problem?

U novije vreme sve je više proizvođača koji se odlučuju da u svoje modele ugrađuju motore manje radne zapremine, sa manjim brojem cilindara… A snagom sličnom većim prethodnicima. Zbog čega je to tako?

Osnovni razlog je u težnji da se smanji ukupna masa vozila, redukuje potrošnja goriva i emisija štetnih gasova. Uz upotrebu savremene tehnologije – direktnog ubrizgavanja goriva, turbo punjača, start-stop sistema i drugih “pomagala”, bar na papiru novi mališani postižu slične, iste ili čak bolje performanse nego klasična veća “braća”. Bez obzira da li se govori o benzinskim ili dizel agregatima. A da li je to baš tako? Pa, i nije. Naime, mali motori, sa redukovanom radnom zapreminom i “manjkom” cilindara, zaista troše manje – samo ako se voze onako za šta su u stvari i namenjeni. A to je smirena, opuštena i lagana vožnja do određenih brzina. Uglavnom 80-100 km/h, bez naglih međuubrzanja. Sve što odstupa od osnovnog načela štednje goriva, uključujući tu i svakodnevni slalom u gradskim špicevima, dovodi do kontra efekta – značajnog uvećanja potrošnje, a time i emisije štetnih gasova. Bez obzira na to koji i kakvi “prečistači” izduvnih gasova da se koriste, količina štetnih materija je u direktnoj vezi sa potrošnjom pogonskog goriva.

E, upravo tu može da se pronađe osnovni problem. Mali motori ugrađeni u pristojno velike karoserije, da bi mogli da prate ritam saobraćaja moraju da se “stisnu” – za razliku od podjednako snažnih ali kapacitetnijih pogonskih sklopova. Naprosto, obrtni moment i mogućnosti “povlačenja” su na strani obilatije dimenzionisanih sklopova. Čista fizika i tu se ne može ama baš ništa. Često pritiskanje papučice “gasa” do krajnjih granica neminovno povlači za sobom i veći protok goriva do komora za sagorevanje pa je, logično, potrošnja u porastu. Često i iznad granice koju su postavili veći motori. A težilo se upravo suprotnom. To je i jedan od razloga zbog kojih se većina fabrika polako ali sigurno i onako u potaji vraća motorima “normalne radne zapremine. Celu problematiku je izazvao nedavni “dizelgejt” u kome je razotkrivena “prevara” Volkswagena u pogledu emisije štetnih gasova.

Posle svega što se može smatrati činjeničnim stanjem, postavlja se logično pitanje – dokle će da se pooštravaju mere o čistoći (ili bolje reći prljavštini) izduvnih gasova? Da li sve vodi birokratskom uvođenju elektromobila kao jedine alternative? A u jednom od tekstova smo pomenuli koliko su električni automobili u stvari – prljavi. Elem, bilo kako bilo, postoje fizički i hemijski limiti koje nije moguće prevazići. Bar ne na ovom stepenu tehnološkog razvoja. Automobili koje pogone derivati fosilnih goriva naprosto moraju da zagađuju okolinu. Produkti sagorevanja ugljovodonika negde moraju da se ispuste. A to je – vazduh. Budimo realni i shvatimo da čiste vožnje nema, ni jednim prevoznim sredstvom, ni sa jednim pogonskim energentom. Čak i toliko hvaljene vodonične ćelije u kojima se čista voda elektrolizom pretvara u vodonik i kiseonik, koji se koriste za proizvodnju električne struje, nije apsolutno čista tehnologija. Uzmimo za primer baterije – one se prave od izuzetno otrovnog i opasnog litijuma. A “akumulatori” nemaju neograničen vek eksploatacije – jednom će dozreti za otpad a da se recikliraju… Hm! Dakle, čiste vožnje naprosto – NEMA!

Pa onda, dole će se podizati Euro standardi? Trenutno smo na nivou “6.2”, čija je tačnost diskutabilna čak i kod novih atomobila. A šta je sa onima koji su već prevalili nekoliko stotona hiljada kilometara? O njima niko živi i ne vodi brigu. A glavna polemika se vodi da li potpuno novi automobil emituje manje od magičnih 100 g ugljen-dioksida po pređenom kilometru ili je to 120, 150 g ili možda čak i pola kilograma kod moćnih terenaca. A svi oni se svrstavaju u “Euro 6”! I zbog papirološke uštede na količini štetnih materija u izduvu (osim ugljen-dioksida, tu su još i oksidi natrijuma, hidrokarbonati, čvrste čestice…) fabrike su se odlučile za smanjenje radne zapremine motora kako bi (uz strogo propisani način vožnje) smanjili konzumaciju goriva i emisiju štetnih gasova. A postignuti efekat je – ponavljamo – suprotan. Ne, nismo mi zagovornici “velikih stvari”, ni grandomani, samo realni i normalni ljudi svesni limita. Nisu se brojni proizvođači uzalud okrenuli većim agregatima – VW najavljuje potpuno novu generaciju većih motora sa skoro identičnim performansama koje nude aktuelni mališani, Renault takođe sprema novitete… I da ne nabrajamo. Eksperiment sa takozvanim “daunsajzingom” iliti smanjenjem radne zapremine je propao! Definitivno! Mali motori troše više nego veći “parnjaci” – i tačka.

Možda Vas interesuje i...