Dizel, benzin, gas ili struja?

Pogonski energenti

Anatema koja je u poslednje vreme bačena na dizel mtore, preti da ovu vrstu agregata protera u istoriju. Da li dizel zaslužuje tako nešto ili, paradoksalno, predstavlja slamku spasa?

Ovoga puta nećemo ulaziti u duboku finansijsku analizu ne bi li, kojim slučajem, našli glavnog “krivca” za transformaciju automobilske industrije. Fokus je na tehnici i tehnologiji i pokušaj da se običnim korisnicima četvorotočkaša (i ne samo njih) pojasni šta se u stvari događa. Elem, sve je krenulo pre nepune tri godine, kada je tim studenata sa jednog američkog Univerziteta sproveo merenje štetnih gasova motora sa unutrašnjim sagorevanjem u okviru naučnog projekta koji su radili tokom školovanja. Tom prilikom je ustanovljena nepravilnost kod pojedinih VW TDI motora (i svih ostalih iz grupacije) koji ispuštaju daleko više štetnih gasova (azotnih oksida) nego što je to dozvoljeno pa i deklarisano. Šta je tu po sredi, ni o tome nećemo ovoga puta, jer je to tema koja je sažvakana nebrojano puta. Nas interesuje šta dalje i da li su dizelaši baš toliko štetni.

Produkti svakog sagorevanja su gasovi koji su u manjoj ili većoj meri štetni po čovečanstvo i sav živi svet na planeti Zemlji. Zbog principa rada, benzinci emituju manje azotnih oksida od dizelaša, ali ih zato “šiju” na polju proizvonje ugljen dioksida (glavnog krivca za efekat staklene baste). Najčisitija fosilna goriva su prirodni gas (CNG ili metan) i tekuči naftni gas (TNG). Kada je već tako, postavlja se pitanje zbog čega se ne forsira upotreba tih energenata, koji se uz minimalna prilagođavanja mogu koristiti u svim savremenim benzinskim motorima? Umesto toga, svetska javnost je naprosto poludela za električnim automobilima. Krenimo, najpre, od njihovih prednosti u odnosu na klasične automobile. Prva je potpuno bešuman rad i kretanje. Dobro za otvoreni put ali šta je sa gradskom vožnjom kada pešaci ne mogu da čuju da li im automobil prilazi s leđa? Dalje, maksimalni potencijali elektro motora dostupni su gotovo iz stanja mirovanja, pa EV-ima nije potreban menjač, motorni sklop je daleko manjih dimenzija, performanse su bolje u poređenju sa sličnim motorima na fosilna goriva… I to bi, u suštini, bile sve prednosti. Kažu – električni automobili ne zagađuju okolinu! Tačno, ali samo u fazi kada se kreću. Tada ne proizvoda štetne gasove, jer za pogon koriste eketričnu energiju. Međuim, kako se do nje dolazi i gde se ona skladišti?

Gro proizvodnje “struje” dolazi iz termoelektrana u kojima se sagoreva fosilno gorivo (ugalj, mazut) ili nuklearnih centrala u kojima je osnovno gorivo obogaćeni uranijum i/li neki drugi radioaktivni materijal. Koliko proizvodnja jednog kilovata zagađuje čovekovu okolinu? Začudićete se – daleko više nego benzinski motori! Naime, Mazda je u završnoj fazi razvoja SkyActiv-X agregata, koji objedinjuje princip rada benzinskog i dizel motora. Uz izuzetne performanse, emisija štetnih gasova je smanjena do minumuma. Tako, ako bi se u obzir uzeli elektro motor i benzinac uporedivih karakteristika, dolazi se do zapanjujućih rezultata: svaki kilometar koji se pređe vozilom sa “nultom emisijom” u stvari generiše 200 g ugljen dioksida po kilometru! Istovremeno, benzinac proizvede 156 g/km (SkyActiv-X manje od 140 g/km), a u slučaju da se koristi gas, emisija pada na samo 100 g/km. Dizelaši mogu i niže! Ako se kao bonus električnim vozilima uzme činjenica da postoje i hidrocentrale, emisija štetnih gasova “od proizvodnje do točkova” mogla bi da padne na oko 130-140 g/km. Dakle, ponovo daleko od nulte emisije.

Možda Vas interesuje i...