Hardcore na točkovima – Megane RS Trophy

Renault Megane RS Trophy

Najljuća verzija popularnog Megane-a nosi oznaku RS Trophy. U odnosu na standardni RS, dolazi sa skromnim ali poželjnim paketom dodataka koji ga distancira od “civilne” varijnate

Ono što je u celoj priči Trophy najznačajnije, jeste da je snaga 1,8-litarskog turbo benzinca uvećana za 20 KS – na ukupno 300. Bitni ležajevi su sada od keramike a novi je i izduvni sistem. Dalje, tu je osnovni paket svih lepih stvarčica sa liste opcionala predviđenih za RS koja se u slučaju Trophy varijante nalazi na spisku standardne opreme. Na prvom mestu, tu treba napomenuti Cup oslanjanje (kod RS-a on vredi oko 2.000 EUR) koje donosi tvrđe opruge – do 30 odsto – amortizere (tvrđi za 25%) i stabilizator (čvršći za 10 odsto), potom tu je diferencijal sa blokadom, lakše kočnice (ušteda do dva kilograma po točku, ukupna vrednosti nešto više od hiljadu evra) onda naplaci od 19 inča (vrednosti ponovo nešto više od 1.000 evra), pa manja udaljenost od tla (-20 mm) i na kraju super-sportske kadice presvučene alkantarom. Dakle, rasni trkač namenjen ludovanju po stazama. Sposoban je Trophy i za bravura po klasičnim putevima, ali to se ne preporučuje.

Naravno, uz sve čari opcija koje uz najjači Megane dolaze kao standard, ne treba zaboraviti ni standardne delove opreme sa RS-a koji podrazumevaju upravljanje na sva četiri točka, hidraulične graničnike na amortizerima, a ako poželite automatik, tu je skoro pa savršen EDC koj ne samo da menja stepene prenosa neviđeno brzo, već iz motora “izvlači” dodatnih 20 Nm obrtnog momenta. Ne zato što u njemu postoji magična kutija, već u potpunosti iskorišćava potencijale motora – manuelac nije u stanju da izađe na kraj sa ogromnim obrtnim momentom pa je on zbog toga veštački ugušen u varijanti sa ručnim prenosnikom.

Renault je oduvek pravio odlčne sportiste s pogonom na prednje točkove. Ni Megane RS Trophy nije izuzetak… U ovom slučaju to je samo potvrđeno, po ko zna koji put. Da bi se dokazala i pokazala sva raskoš sada manjeg motora nego ranije (1,8 umesto dva litra), Trophy krasi sportski izduv sa opcijom Sport moda koji značajno menja zvuk a tu su i sve poželjniji “krek-end-beng” zvuci pri oduzimanju gasa. Tada se iz izduva čuju rafali koji jako dobro zvuče i pristaju karakteru ovog automobilu.

Shodno oznaci verzije, logično je da se težilo ispitivanju krajnjih performasi u kontrolisanim uslovima – na trkačkoj stazi. Nekoliko krugova za zagrejavanje u Sport modu i automobil se budi, oseća življim i podatnijim za brzo vijuganje. Pneumatici na granici zakonom dozvoljenih karakteristika za svakodnevnu upotrebu, više su nastrojeni takmičarskoj upotrebi ali mogu da posluže i na uobičajenim saobraćajnicama.

Za automobil opremljen malim turbo agregatom, ovo je vozilo sa jako dobrim odzivom na komande s gasa. Zbog konstrukcije izduva pomalo je nadobudan i glasan, ali to naprosto pasuje uz ovakvu zverku. Nikao ne bi bilo ugodno da je tih i uglađen poput klasičnih verzija istog modela. Ovo je ipak rasni sportista za svakodnevnu upotrebu.

Upravljač je dobro odmeren, jako precizan i sa skoro pa savršenom “težinom”. U svakoj od krivina, bilo ona kratka i spora ili duga i brza, sistem upravljanja na sva četiri točka odlično pozicionira automobil, pa ga je jako teško izbaciti iz ravnoteže. To pomalo može da zasmeta onima koji su naučili i uživaju u izbacivanju zadnjeg dela vozila “napolje” kako bi uhvatili putanju krivine, ali ne smeta. Megane RS Trophy je kao zalepljen za put. Rad 4Control Sistema (upravljanja na sva četiti točka) možda ne deluje prirodno, bar ne u prvim krugovima na stazi, ali se sve njegove blagodeti lako prihvate posle kraćeg perioda privikavanja. Zaista je to savršen i koristan sistem. Naročito za trkače amatere. A pomaže i kod svakodnevnog uparkiravanja na tesnim prostorima. Krug okretanja je zaista mali – u skladu sa običnim verzijama koje ovaj sistem nemaju.

Kočnice, takođe, zahtevaju nešto višu radnu temperturu da bi dale sve od sebe, zato pažljivo u samom startu. Na ovo naročito treba obratiti pažnju kada se iz Sport pređe u Race mod (njega nema ni u jednom drugom Meganeu). Onda se u potpunosti isključuje ESC i kontrola proklizavanja, pa je neophodno biti svestan fizike i njenih zakona. A Megane RS Trophy je granice postavio zaista visoko. Francuski inženjeri su se postarali da u ovom slučaju vozilo ima takvo ponašanje da vam se čini da ste u automobili sa zadnjim a ne prednji pogonom. U Trophy verziji je, tako, moguće driftovti celom dužinom krivine (!?), ali ta to treba imati predznanje i sposobnosti.

Elem, kada izađete sa staze i krenete u osvajanje kilometara klasičnog puta, manite se Race moda. Stari dobri Sport je preporučljivi maksimum za svakodnevnu upotrebu. Na standardnim putevima ovaj program ima najviše smisla, jer omogućava oštru ali opet opuštenu i smireniju vožnju. Rekli bismo predvidivu. Zahvaljujući kompleksnijem sistemu oslanjanja, sve krivine i neravnine upija na sebi svojstven način – sigurno i bez ikakvog nagoveštaja opasnih dejstava, a uprkos tvrdoći opruga i amortizera nikada nećete doći u situaciju da vam zveckaju zubi ili da se vid zamagli zbog truckanja.

Sve u svemu, Megane RS Trophy je veseo i zanimljiv automobil za vožnju, savršen mali kompakt sa više nego dovoljno prijanjanja, dobrim balansom ključnih elemenata da bi bio kadar izlaska na stazu ali i vožnja u penzinerskom stilu. I svega između te dve krajnosti – naravno.

Jedini problem za Megane RS Trophy predstavlja činjenica da uprkos opštoj savršensti, pliva u moru mnogobrojnih “vrućih” modela na tržištu. Ne smemo da zaboravimo na VW Golf GTI, Hondu Civic Type R, pa čak ni na Hyndai i30N. Ispada da je izbor modela u ovoj (pod)kategoriji više stvar ukusa nego realnih razlika. Uostalom, Megane je pripadnik francuske škole sportsih automobila sa dugom tradicijom, konkurenti dolazi iz Nemačke, Japana, Južne Koreje… Ima razlike u karakterima i pristupu, pa se opet vraćamo na stvar ukusa. A da vredi – vredi. Stotka se dostiže za 5,7 s a maksimum je 260 km/h. Potrošnja? Koga to još zanima?

Možda Vas interesuje i...