Hyundai ima zaista odlične porodične automobile, ali im nedostaje malo uzbudljivosti

Hyndai SantaFe

Veliki Hyundai se, uprkos prilično neinventivnom nazivu nameće kao praktičan automobil namenjen većim porodicama. SantaFe je ono što bi se moglo nazvati SUV-om D segmenta, što znači da je konkurent Škodi Kodiaq ili Land Roveru Discovery Sport. To su, inače, dva izuzetno respektabilna modela s kojima nije lako izaći na kraj.

Srednje veliki SUV modeli, kao što je to SantaFe, nameću se jer su upotreljivo “mali”, jeftiniji, ekonomičniji i manje nametljivi od konvencionalnih “ful-sajz” SUV-ova poput Land Rover Disovery-ja, Volvoa XC90 ili Audija Q7. Ali, tu je i dalje sedam sedišta – poslednja dva pogodna gotovo isključivo za decu, ali ko od odraslih zaista seda u treći red bilo kog SUV-a? Atributi, u ovom slučaju, su visoka pozicija za sedenje (naročito vozačka), solidne karakteristike prilikom vožnja van asfalta, lakoća vučenja prikolice… Ne treba zaboraviti na imidž, koji je u današnje vreme čak i važnijih od onoga što konkretan automobi zaista nudi. Imidž je, budimo realni, nešto s čim se Hyundai mučio poslednju deceniju i više, ali vremena su se promenila. Možemo da tvrdimo kako je SantaFe model koji je promenio sliku o ovom brendu na evropskom tlu, nije daleko od realnosti da je to učinio novi Tucson, i30 je taj koji stavlja na muke kupce kompakt klase, Kona uvodi posve nove standarde u kategoriju malih krosover modela… Možemo tako da nabrajamo svaki pojedinačni model u klasi.  Hyundaijeva filozofija je nešto što ovaj brend čini zaista ozbiljnim proizvođačem automobila, kadrim da se dohvati u koštac sa daleko zvučnijim imenima. Ali, upravo u tom grmu leži zec: problem je ime, naročito pripadnicima starijih generacija koji i dalje imaju averziju prema Hyundaiju kao brendu. Mlađi naraštaji koji ne pamte Accent, Getz, Atos i slične, taj problem nemaju. Za njih je ovaj južnokorejski brend podjednako “težak” kao pojedini japanci i evropljani… Oni, pak, ne znaju da je pre toga Hyundai bio poznat kao proizvođč relativno jeftinih i pouzdanih automobila zasnovanih na mehanici daleko starijih japanskih modela… Proizvođač automobila koje je retko ko zaista želeo, pa i zasluživao. Među njima, najveći je bio SantaFe prve generacije koji je možda i najzaslužniji za dalji razvoj brenda, napad na sva svetska tržišta i prilično ozbiljno shvaćenu ulogu proizvođača automobila. Dakle, jasna logika i naporan rad su uslovili da Hyundaai danas, posle nešto više od 20 godina bude to što jeste: ozbiljan brend koji ima svoje mesto na svetskom tržištu, čije se ideje i rešenja cene… Naravno, sve zajedno znači da ovo više nisu minorni i jeftini automobili. Oni se po svemu, pa i ceni, lako mogu porediti sa starijim konkurentima – mislimo na brendove.

Realno, većina stručnjaka je smatrala da je poslednji SantaFe (treće generacije) bio automobil dobrog izgleda. Ne kao prestižni modeli, ali dovoljno prefinjen, funkcionalan i savremeno oblikovan četvorotočkaš. Novajlija ponosno nosi sve te atribute, ali donosi još po koji – više nije tako anoniman kao model koji menja, ali još nije poznato kako će da “stari”. Bilo kako bilo, Hyundai je za novi SantaFe namenio jedan benzinac i dva turbo dizelaša – potonja dva će ostati u žiži interesovanja kupaca na ovim prostorima, jer žedni benzinci nisu omiljeni izbor kopaca SUV-a u jugoistočnoj Evropi. I ne samo na toj lokaciji. Osim navedenog, Hyundai ima u planu da doda klasičan hibrid i plag-in hibrid kako bi smanjio prosečnu emisiju ugljen dioksida. Da podsetimo – novi pravilnici uvode kategorinu prosečna emisija ugljen dioksida emitovanog po pređenom kilometru – a to znači da se sabiraju svi modeli, njihove emisije i iznalazi prosek koji mora da bude ispod određene granice. Tako, neki od modela mogu da budu u “crvenoj zoni”, dugi pak da imaju nultu emisiju, u proseku su svi “zeleni”. Čudno ili ne, tako je kako je – svetski zakonodavci izmišljaju raznorazne nelogičnosti i sami sebi skaču u usta, ali to koristi i proizvođačima i kupcima. Svi zajedno su “eco friendly” – na papiru. Pa ko voli – nek izvoli. Za svakoga će da bude po nešto.

Veći CRDI, onaj od 2,2 l kao opciju ima novi osmostepeni automatik i pogon na sve točkove. Upravo je to kombinacija koja najviše odgovara SantaFeu i njegovim aspiracijama na poziciju u klasi. Ono što kod ovog modela treba ceniti jeste činjenica da ga Hyundai nije proizveo kao kvazi sportski SUV: ovo je prefinjeni automobil predviđen za udobaan prevoz većeg broja osoba i njihovog prtljaga, ne samo po suvom asfaltu već i po serpentinama koje vode do skijališta, peščanih staza do skrivenih plaža i slično. Uz to, ponašanje SantaFea na autoputevima je tipično “kruzerski”. Dakle, vozilo za uživanje u vožnji, po svim kriterijumima. U takvim uslovima eksploatacije, motor je pristojno tih a uprkos činjenici da glomazna kaoserija treba da “probuši” prilično veliki površinu u vazduhu, buka od vetra je ispod očekivanog. Pri tom, ne treba biti sitničar i žaliti se na fijuk vetra koji nastaje oko spoljašnjih ogledala. Sve zajedno čini ovaj automobil jako prijatnim saputnikom na dugačkim relacijama.

Konačni zaključak je kako je vožnja usmerena ka udobnosti, ne ka obaranju brzinskih rekorda modela razvijanih na Nirburgringu. SantaFe, tako, uopšte nije zabavan automobil za vožnju – štaviše, prilično je dosadan – ali to je krajnje impresivno merilo koliko su južnokorejci napredovali u konstrukciji i proizvodnji automobila. Kada se kaže dosadno – u stvari se misli savršeno izbalansirano, tiho i udobno, bez i jednog jedinog nepredvidivog događaja tokom krstarenja bilo kakvim putem. Porodični automobil – to je to.

Četvrta generacija SantaFea nameće se kao savršeni višenamenski porodični SUV.

Ali, bez ikakvog uzbuđenja u vožnji.

Ako se, kojim slučajem, dvoumite između SantaFea i Kodiaq-a, uočićete da je Škoda dostupna sa daleko većim izborom motora. Nedostatak slabijih dizela ili malih turbo benzinaca šteti Hyundaiju i smanjuje mu šanse da bude odabran, ali gotovo da možemo da se opkladimo da će uskoro u karoseriju SantaFea biti ugrađen 1,6-litarski turbo benzinac iz Tucsona i Kone. Njegovi potencijali su sasvim adekvatni potrebama najvećeg člana porodice Hyundai.

Manuelni menjač nismo isprobali, ali zato možemo da kažemo kako je osmostepeni automatik odlučan i mek prilikom promene stepena prenosa. A to je najviše što možete da zahtevate i očekujete od vozila poput ovoga. Što se unutrašnjosti tiče, ona kod starog modela bila je funkcionalna ali obična. U skladu sa očekivanjima, nova je još prostranija i odiše premijum kvalitetom. I prtljažnik je narastao – za 40 litara tako da sada nudi 625 l, SantaFe sada ima više prostora za noge putnika u drugom redu sedišta ali i više mesta iznad glava onih u trećem redu. Pristup njima sada je gotovo pa savršen, zahvaljujući činjenici da se sedišta u drugom redu preklapaju i pomeraju unapred pomoću elektromotora.

Ukoliko pomerite srednji red unapred, po šinama, dobija se dovoljno prostora za kolena i iznad glava putnika u trećem redu, u kome se na kraćim distancama mogu prevesti i odrasli putnici. Istina, neće biti presrećni zbog toga, ali će stići do željene destinacije bez potrebe da posle toga  posete kiropraktičara. U Hyundaiju naglašavaju da razmišljaju o ponudi i varijante sa pet sedišta, pa ko šta voli, ali da je tražnja za sedmosedom u ovoj klasi ipak dominantna, jeste. Ipak, treba poštovati želje i onih kupaca koji se drže tradicionalnih vrednosti – pet sedišta i ekstremno veliki prtljažnik. Na tržištima poput našeg, upravo to je dobitna kombinacija.

Što se tiče dodira premijum osećaja, čini se da su svi proizvođači usmereni ka toj klasi. SantaFe izbegava konvencionalni pristup i nudi instrumente kreirane po ugledu na tablet računar. Veličina ekrana i funkcionalnost su u direktnoj proporciji sa potrošenim novcem – logično. Najopremljenija varijanta nudi osmoinčni ekran a system podržava Apple CarPlay i Android Auto, kao i mnoge druge funkcije. Iako Hyundai nije ponudio sistem sa novog Nexo uređaja, primenjeni je podjednako brz i funkcionalan. Kontrola klima uređaja se čini pomalo jeftino, ali sve u svemu enterijer SantaFea ispunjava sve rigorozne porodične standarde, iako je kombinacija materijala korišćenih za oblaganje kabine pomalo čudno osmišljena. Realno gledajući, gotovo svaki detalj u ovom Hyundaiju je kreiran s budžetom u mislima. S toga tako treba i birati adekvatnu kombinaciju za svaki dan i poručiti ono što vam zaista treba. Svako preterivanje samo da bi automobil bio “napakovan”, bespotrebno prazni novčanik. A ta količina novca nikako neće biti vrednovana prilikom prodaja SantaFea kao polovnog vozila. Zato, pažljivo s opcionalima i više nego primamljivim paketima. Isplatiće se.

Ako Škoda Kodiaq nije dovoljno uzbudljiva, a Land Rover Discovery Sport izlazi iz okvia zacrtanog I raspoloživog budžeta, SantaFe bi mogao da bude sasvim adekvatna alternative. Ipak, ne treba očekivati bilo kakvo uzbuđenje – Klasični porodični krosoveri obično padaju na ovom ispitu, pa ni Najveći Hyundai nije izuzetak. Ali je jako dobro ponuđen kompromis svega, tako da ćete vrlo brzo zaboraviti na tu manu I shvatiti da vredi svakog odvojenog evra. Naravno, za porodične ljude u pravom smislu te reči.

Možda Vas interesuje i...