KOLIKO VODE MOŽE DA POPIJE?

Vožnja (i) na vodu

Ustaljeno mišljenje da se sav energetski potencijal goriva koristi za pokretanje vozila – nije tačan. Samo 20 do 30 odsto energije benzina, dizela ili gasa se pretvara u kretanje vozila. Ostatak se izgubi na savladavanje otpora unutar samog motora, na hlađenje klipova i ventila, na toplotu koja se stvara procesom rada… Ipak, postoje tehnnologije koje ove negativne efekte smanjuju na podnošljiviji nivo i, samim tim, redukuju potrošnju goriva. A to je ubrizgavanje čiste destilovane vode u cilindre motora.

Po merenjima koja su dosad obavljena, upumpavanjem određenih količina vode u cilindre moguće je smanjiti “žeđ” savremenih motora i do 13 odsto. Maksimalne vrednosti se postižu kod brzih krstarenja auto-putevima. Najveća efikasnost ovog sistema postignuta je kod manjih motora, sa tri i četiri cilindra, kakvi se najčešće i nalaze u najbrojnijim automobilima na putevima.

Korišćenje vode u procesu rada motora uslovilo je blagu izmenu režima rada, trenutka ubrizgavanja goriva, otvaranja ventila i samog paljenja pripremljene smese, ali za običnog korisnika to nije ni preterano važno. Najbitnije je da troši manje goriva i čuva kućni budžet. Motor radi efikasnije, a to je sasvim dobra osnova da se postigne i veća snaga. Naizgled nezamisliva tehnologija ima svoje uporište: pod određenim uslovima voda se razlaže na kiseonik i vodonik. Prvi potpomaže sagorevanje, drugi je (takođe) energent (gorivo). Osnova inovativne tehnologije je u činjenici da motor ne sme da pređe radnu temperaturu. Da bi se izbeglo “kuvanje” u motor se dodaje određena količina vode koja hladi njegove temperaturi najizloženije delove. Dosad je tu ulogu imalo gorivo, koje u dodiru sa vrelim klipovima isparava, čime se povećava potrošnja. U ovom slučaju toga više nema, a gorivo koje bi isparilo zarad hlađenja može da se iskoristi za pogon. Jednostavno, čista fizika.

Kako funkcioniše “vožnja na vodu”? Neposredno pre nego što dođe do takta paljenja, fini mlaz vode se ubrizgava i gotovo istovremeno isparava u vreloj usisnoj cevi. Na taj način se omogućava stvaranje nove, daleko hladnije “mikroklime”. Da bi se to postiglo, ubrizgava se jako malo vode, tako da je za 100 pređenih kilometara dovoljno tek koji decilitar. Rezervoar destilovane vode se, zato, dopunjava posle više hiljada km. Logično pitanje koje se postavlja jeste šta se dešava ako se on isprazni? Ništa. Apsolutno ništa. Agregat i dalje funkcioniše bez ikakvih problema, ali sa nešto manjom elastičnošću i sa “normalnom” potrošnjom. Dakle, nešto višom nego kada u za to namenjenom rezervoaru ima destilovane vode.

Sledeće logično pitanje je da li delovi motora izloženi dejstvu vode korodiraju? Odgovor je negatovan. Sva količina ubrizgane vode ispari pre takta paljenja, tako da je nema ni u tragovima. Vodena para završava u okolini, kroz izduvni sistem motora.

Dakle, voda je ušla u tehnologiju rada motora sa unutrašnjim sagorevanjem, i u velikoj meri doprinosi njegovoj efikasnosti. Da li će u skoroj budućnosti biti proizveden i motor koji radi isključivo na “destilatu”, nismo u mogućnosti da prognoziramo, ali da bi to bilo lepo – bi! Videćemo.

Možda Vas interesuje i...