KOME LI SE PRIVOLETI CARSTVU?

Svetski zagovornici automobila na “struju” kao glavni adut navode njihovu ekološku podobnost, bešuman rad, energetsku bezbednost… Ipak, retko ko, skoro niko neće da započne temu odakle se dobija energija za pogon ovih vozila. Tačnije, električna struja.

Interesantan podatak je da su najveći zagovornici elektrifikacije automobila na prvom mestu Kalifornija, Nemačka i Kina za koje se jako dobro zna da imaju obilato razvijenu industriju koja zagađuje daleko više nego što to čine automobili. Zašto, na primer, države koje su poznate po brizi za ekologiju i masovno koriste železnicu (Švajcarska) i bicikle (Danska) u svakodnevnom prevozu nisu u paktu sa tri pokretača uvođenja električne struje u automobile? Zašto Holanđani jedini način za elektrifikaciju vide u zabrani prodaje svih novih vozila od 2025. godine koja nisu opremljena elektro motorom?

Električni automobili se uveliko reklamiraju kao “zeleni”, neutralni po pitanju emisije štetnih gasova, da su okrenuti obnovljivim izvorima energije i slično. Međutim, da li je sve to baš tako, ili marketing preovladava u ovoj kampanji? Da li je to još jedan u nizu “trikova” da se stanovi, kuće, proizvodni pogoni, gradski saobraćaj i ko zna šta sve još preorijentišu na obnovljive izvore energije. A obnovljivi izvori energije potiču iz reka, vetra i od Sunca. Ako realno sagledamo potrebe za električnom energijom na svetskom nivou, postavlja se pitanje da li je ima dovoljno za tako nešto. Dakle, pre nego što se potroši enormna svota novca, kao i nesaglediva količina prirodnih resursa za potpuni prelazak na električne automobile, moramo da postavimo pitanje odakle dolazi ta energija i na šta bi sve zajedno to moglo da liči.

Kao prvo, da bi očuvali prirodu i okolinu, neophodno je da se koristi isključivo obnovljiva energija. Danci, na primer, za osvetljenje koriste vetrogeneratore. Istina, Danaca ima skromnih 5,5 miliona, ali… Uz enormne troškove proizvodnje i postavljanja generatora na vetar (svaki košta više od milion evra i dovoljan je za par kuća), električna energija je dovoljna samo za svetlo i to u doba vetrovitih dana – a kada dođe zima i krene grejanje, u pogon se stavljaju fosilna goriva (ugalj i gas) i smeće koje se spaljuje u toplanama. Dakle, vetrogeneratori ne golaze u obzir za napajanje baterija automobila.

Amerikanci navode da nova solarna instalacija u Kaliforniji ima kapacitet za ispunjavanje potreba 140 hiljada domova, ali pod uslovom da je dan optimalan. Sistem koji se testira u ovoj američkoj državi koštao je više od dve milijarde zelenih novčanica, a 80 odsto finansija je došlo iz federalnog budžeta – dakle iz džepova poreskih obveznika. Ako bi se napravila jednostavna računica da se svih 12 do 13 miliona domova elektrifikuje preko solarne energije, treba napraviti još oko 90 takvih postrojenja, a ako se uzme u obzir prirodni priraštaj i migracije koje su karakteristične za Kaliforniju (do 2050. godine se očekuje da populacija naraste za 20 miliona), broj neophodnih elektrana je još veći. Bar za 40 do 50. I to samo za funkcionisanje stanova i kuća u Kaliforniji. Koliko je to u novcu, nije ni važno u ovom trenutku. Cifre su enormne. Nismo pomenuli broj automobila koji se kreću kalifornijskim putevima svakoga dana? Njih ima 24 miliona. A energija vetra je dosad već dostigla nivo preko koga se teško može – dakle, upotrebljivi maksimum. Znači, struja iz vetra za automobile – ne.

Sada, dolazimo do krucijalnog problema. Automobili na struju nisu ugljenično neutralni. Kako? Vrlo jednostavno. Akumulatori ili baterije, prave se od rude litijuma. Ovo je otrovan metal koji u procesu prerade daje jako mnogo otpada – koji negde treba skadištiti. Postrojenja za proizvodnju baterija energiju dobijaju iz nafte i uglja. Ta činjenica se neće promeniti, bar ne u dogledno vreme, jer struje iz Sunca i vetra nema dovoljno ni za sijalice u domaćinstvima. A iz elektrana? Da, one rade na nuklearnu ili energiju uglja. Oni ne zagađuju okolinu ili…? Šta mislite, zašto je industrija čelika, plastike, prerada olova, azbesta i sličnih otrovnih tvari preseljena u zemlje trećeg sveta? Dakle, čiste energije za automobile – nema i neće je ni biti. Dalje, i elektrifikovani automobili se “kortljaju” na pneumaticima napravljenim od gume – ostatka prerade nafte. Kreću se po asfaltu, koji je takođe restl iz rafinerija, pojedini delovi su od plastike, aluminijuma… Kako su oni nastali i šta im je osnovi sastav? Štetne materije, štetne materije i ponovo štetne materije. Da budemo načisto, ni solarni paneli nisu toliko zeleni koliko ih promovišu. Pomislite, samo, koliko u njima ima stakla, aluminijuma, bakra, plastike… Koliko se fosilnog goriva utroši za njihovu proizvodnju, transport, pripremu terena za postavljanje i samo postavljanje? A svi otpadni gasovi završavaju u – atmosferi. Neki proračuni pokazuju da bi, na ovom nivou tehnološkog razvoja, za pogon istog broja električnih automobila koliko se danas koristi sa pogonom na fosilna goriva, sve svetske pustinje, svaki planinski vrh pa čak i plićaci vodotokova morali da se prekriju plastikom, čelikom i silicijumom! Samo da bi se napravili dovoljno veliki paneli za proizvodnju solarne energije. Da li je to ekološki i da li je realno? A koliko bi koštalo i koliko bi se fosinog goriva potrošili da se sve to napravi i postavi, o tome ne treba ni trošiti reči.

Potom, niko ne povlači temu prosečnog broja kilometara koje godišnje preveze prosečan vozač. Da li bi se ta brojka povećala, shodno činjenici da bi sama vožnja bila “čistija” i jeftinija po pređenom kilometru? Tesla trenutno ima mrežu superpunjača, na kojima je dopuna baterija besplatna i traje razumno kratko – oko pola sata-sat za narednih 300-400 km. Da se razumemo samo jednu stvar – elektromobili su doba stvar, ali nije rešen problem sa ukupnom količinom energije za njihov pogon. O tome niko ne razmišlja, ili se ne izjašnjava.