LISABON

Prestonica fado zvuka

Najzapadnija evropska prestonica je portugalski Lisabon. Karakterističan je po tome što je lociran na sedam brda, od kojih svako na vrhu ima tvrđavu, crkvu, vidikovac… Sa svakog od njih pruža se jedinstven pogled na šarene fasade jednog od najstarijih svetskih gradova. Arhitektura I način življenja u ovom gradu daju poseban šarm portugalskoj prestonici.

 

Ipak, ukoliko stvarno želite detaljno da upoznate ovaj lučki grad, neophodno je da imate fantastičnu kondiciju. U suprotnom, duša će vam biti “u nosu” dok obiđe uske i krivudave ulice. Njih, svakako, treba proći, jer jer svaka od njih priča za sebe. Najviši breg Lisabona je dobio ime po tvrđavi koja se nalazi na njegovom vrhu – Sveti Đorđe.  Bila je to rezidencija portugalskih kraljeva do kraja 15. veka. Unutar nje može se šetati po zidinama, kulama, vrtovima ili uživati u predivnom panoramskom pogledu na najstariji deo grada. Tokom letnjeg perioda, na ovom mestu se održavaju mnogobrojni festivali, tako da se tu okuplja veliki broj ljudi – što domaćina, što turista. Ipak, ni tokom zime nije nezanimljivo. Ako se odlučite za pešačenje četvrti Alfama, dolazite u kraj u kojem je nastao fado – karakteristična muzika za ovo podneblje, pomalo melanholična i nostalgična, posvećena sudbini, moru, samoći, žudnji, ljubavi, sećanju na bolja vremena, sreći… Alfama je u prošlosti bio rezidencijalan kvart mavarske visoke klase. Posle razornog zemljotresa 1755. godine, koji je uništio bezmalo 90% grada, izgubio je svoj prestić tako da su se u tomkraju naselili radnička klasa i ribari. Savremena Alfama je stecište malih restorana i pravo je mesto za degustaciju lokalnih kulinarskih specijaliteta. Tako se za relativno malo novca, pet do 10 evra, nudi gotovo jelo u kojem dominiraju bakalar, krompir i maslinovo ulje. Ukoliko niste pristalica kuhinje s morskim plodovima, na raspolaganju su specijalteti od domaćih životinja – svinja, ovaca, goveda… Nepisano pravilo je da uz mesni obrok dolaze i jaja. Obale reke Težo su, u stvarim deo zaliva Atlantskog okeana, a u blizini je i Muzej fada, svojevrsno svetilište simbola najzapadnije zemlje Evrope.

Oko simbola Lisabona se spore i sami stanovnici ovog grada. Za jedne to je toranj Belem, kula od belog kamena podignuta u 16. veku, koja je bila poslednja građevina koju su moreplovci u prošlosti videli nakon što bi krenuli u osvajanje prekookeanskih kolonija. Za druge, to je lift Santa Žusta, 32 metra visoka gradska uspinjača u samom centru, koju je projektovao Raul Mesnijer Ponsard, sledbenik Gistava Ajfela, tvorca nadasve čuvenog tornja u Parizu. Da bi se na najbolji način upoznao život u Lisabonu, tvrde mnogi, treba se prvozati tramvajem na liniji 28. Za skromnih evro i 40 centi, imate priliku da se vozite starinskim tramvajem koji se kreće veoma malom brzinom i to po kružnoj stazi, slično beogradskoj “dvojci”. Putnici se dovikuju sa prolaznicima i posetiocima kafana duž trase, uživaju u brdovitim ulicama koje je, treba i to istaći, jako teško proći pešice. Razlog za to je krajnje banalan – nema trotoara. Ipak, ova „avantura“ ima i drugu stranu medalje. Linija 28 nije popularna samo kod turista, već i kod neizbežnih džeparoša, koji vozeći se ovim tramvajem vide način za laku zaradu od naivnih i neiskusnih stranaca. Lisabonci su, inače, jako ljubazan i opušten narod, tako da nije retkost da će vam vozač tramvaja ili autobusa stati i van stanice, ako vam tako odgovara a prethodno ga ljubazno zamolite. Građevine koje neizostavno treba videti u Lisabonu su mostovi, na reci Težo. Na primer, Vasko de Gama je dugačak 17 kilometara, 25. april je visok 70 metara što mu je donelo “zvanje” najvišeg visećeg mosta u Evropi. Iza njega se nalazi veliki kipa Isusa Hrista, replike nadasve čuvene skulpture smeštene iznad Rio de Žaneira.

Sve one koji posle celodnevne šetnje “ne padnu s nogu”, čekaju brojni i burni noćni izazovi. Lisabon je prepun barova, restorana i klubova, stisnutih jedan uz drugi u uskim ulicama kvarta Bario Alta. U njima se okupljaju, uglavnom, stariji posetioci, dok omladina ili oni koji se bar tako osećaju, zabavu pronalaze na starim dokovima i lučkim skladištima. Oni su za potrebe Svetske izložbe EXPO 98, preuređeni u savremene restorane, barove i klubove. Bilo kako bilo, portugalska prestonica nikoga ne ostavlja ravnodušnim – neki su ushićeni i jedva čekaju ponovnu posetu, dok drugi smatraju da to nije po njihovom ukusu. Da bi ste znali u koju od ove dve kategorije spadate, svakao ne bi trebalo zaobići Lisabon.

Gde prenoćiti?

Hotela i hostela u Lisabonu ima na pretek. Raspon cena za prenoćište je od 15 EUR u hostelima do 400, 500 pa i više evra u hotelima sa pet zvezdica. U Lisabonu, koji ima prosečnu dnevna temperatura tokom zime višu od 15 stepeni, živi 565.000 ljudi, ali sa okolnim mestima ima ih 2,8 miliona, odnosno trećina populacije Portugala.

Kako stići?

Udaljenost Lisabona od Beograda je 3.163 km. To, logično, navodi na zaključak da je do prestonice Portugala najbolje krenuti avionom. Cena povratne karte, u zavisnosti od prevozioca i doba godine, košta između 200 do 400 evra. Ukoliko ste, pak, avanturista u duši, nije problem krenuti ni automobilom. To zadovoljstvo, s prosečnim vozilom, može da košta oko 450 EUR i da traje 30-ak sati. Naravno, ide se kroz Hrvatsku, Sloveniju, Italiju, Francusku i Španiju.

Možda Vas interesuje i...