MUZEJ AUTOMOBILA U BEOGRADU

Ljubav i entuzijazam uvek pobeđuju

Javne garaže evropskih metropola, uglavnom, nisu preživele Drugi svetski rat. Sravnjene sa zemljom ustupile su mesto stambenim zgradama. Jedna od retkih koja je opstala nalazi se u Beogradu, u ulici Majke Jevrosime broj 30. Građena je po najvišim standardima koji su važili u periodu između dva rata, tako da je imala čak i parno grejanje, ventilaciju… Posle Drugog svetskog rata, prerasla je u garažu tadašnje JRT, a danas je to muzej automobila, jedinstven u okruženju. Pa i po tome što je zgrada u kojoj se nalazi pod zaštitom države.

Bratislav Braca Petković

Najzaslužniji za osnivanje muzeja je Bratislav Braca Petković, reditelj, poslastičar i zaljubljenik u stare automobile. Rođen je septembra 1948, a sve vreme školovanja je radio u očevoj poslastičarnici u koju sladokusci i danas rado svraćaju. Slatkišima je nastavio da se bavi i kada je postao diplomirani pozorišni, televizijski i radio reditelj. Dokaz da ljubav nema granica, pokazao je paralelnim radom na dva koloseka. Uz vođenje poslastičarnice, Braca je radio i posao za koji se školovao. Njegova dela, poput Sporting Life-a (sa Đuzom Stojiljkovićem i Goranom Sultanovićem) ili Grand Prix (koja se nekoliko godina igrala u Modernoj garaži, preteči današnjeg Muzeja) ostaće u sećanjima velikog broja gledalaca. Još 1994. su završeni pregovori sa Skupštinom grada, koja je Braci ustupila (bivšu) garažu jugoslovenske radio-televizije. Da bi se garaža funkcionalno i arhitektonski vratila u prvobitno stanje, bilo je potrebno osam godina. Ali, finansijski, fizički i mentalni napor se isplatio. Beograd je dobio prvi Muzej automobila. Današnja postavka broji više desetina eksponata, uglavnom u voznom stanju. Znatiželjnike zanima kako je Bratislav Petković uopšte došao na ideju da postane kolekcionar automobila. On na to pitanje ima sasvim jednostavan odgovor – kaže da je sve počelo dok je bio mladić. Ulice Beograda su tokom 60-ih godina bile svojevrsni muzej novih i starih automobila. Bilo je tu četvorotočkaša iz 20-ih i 30-ih godina, ali i u to vreme najsavremenijih vozila zvaničnih institucija i ambasada. Braca se divio starim automobilima koji odolevaju zubu vremena i konkurenciji mlađih lepotana. Međutim, formiranje kolekcije nije išlo kako bi to većina posetilaca očekivala. Prvi automobil, čuveni Ford T iz 1926, u posed Bratislava Petkovića, tada gimnazijalca, došao je za nešto novca i komplet ploča Mijata Mijatovića. Prethodni vlasnik, čika Žare Vasić, koristio ga je kao kamionet za prevoz drva u jednom skladištu na Dorćolu. Zbog toga je Ford T bio u prilično lošem stanju. Potom je jedan crno-beli televizor zalegao za drugi automobil, BMW 327 iz 1939, i tako redom.

U leto 1972. Braca je shvatio da je sakupljanje starih automobila strast kojoj ne može da odoli. Postao je kolekcionar. Početkom 80-ih, ispred porodične kuće na Voždovcu je stajalo već nekoliko vozila kojih Braca nije hteo da se odrekne, ni po koju cenu. Naravno, postalo je tesno i automobili su počeli da smetaju. I domaćinu i komšijama. Zbog toga su smešteni u hangar u okolini grada, što je i bio okidač za razmišljanje o osnivanju Muzeja koji je, eto, otvoren za sve domaće i strane goste. Jedan od najvrednijih eksponata i najstariji u kolekciji je Maro Gardon iz 1897. godine s De Dion Buton motorom. Zapremina mu je oko 200 kubika i ima 1,75 KS. To je prvi brzohodni motor proizveden u svetu i postiže više od 1.000 o/min. Takođe, to je agregat u čijoj je proizvodnji prvi put upotrebljen aluminijum, i prvi je s platinskim dugmadima. Citroen Garson je uveo pogon na prednje točkove, dok je Lancia Lambda pionir u oblasti samonoseće karoserije. Oni su takođe u postavci. Od najstarijih, tu je još i francuski Charon iz 1908, s četvorocilindričnim motorom. Period između dva rata predstavljaju BMW-i iz 1938, modeli 327 i (čuveni) 328 koji je vozio Lazar Radić na trci oko Kalemegdana, dok se u „mlađe“ ubrajaju Mercedes 300 C Adenauer (1955), Jaguar MK2 (1956), Cadillac Eldorado De Vill i BMW 503 (1957). Naravno, tu su i mnogi drugi, jer da bi Muzej živeo, treba ga stalno dopunjavati i obnavljati. Osim automobila, u stalnoj postavci je i Beogradski auto vremeplov (Istorijski arhiv Beograda), zatim izložba dokumenata koja broji oko 5.000 naslova vezanih za automobile i više od hiljadu raznih prospekata. Da bi autentičnost Muzeja bila na nivou, eksponati su uokvireni kockama izvađenim iz ulica Tadeuša Košćuškog i Francuske, po kojima se vozila čuvena trka oko Kalemegdana – jedine Velike Nagrade u jeku nemačke invazije na Evropu (1939.).

Beogradski Muzej automobila je, tako, jedno od retkih stecišta na prostorima Balkana, na kojime se mogu naći časne starine okupljene na jednom mestu. To je prostor u kome je vreme stalo – ne postoji! Svakodnevne brige tu, naprosto, isčeznu, dođe se u stanje nirvane na prvom mestu zbog mira i spokoja koji vladaju halom. Umirujući glas kustosa doprinosi mentalnom zdravlju, a u lobiju Muzeja mogu se kupiti i makete nekada popularnih automobila. Ovo je, definitivno, mesto koje svako mora da obiđe. Iz više razloga.

Možda Vas interesuje i...