Na lepom, plavom, Dunavu

Beč, Austrija

Tako blizu, sada još bliže. Dolaskom niskobudžetnih avio kompanija, jedna od kulturnih prestonica Evrope praktično je na dohvat ruke domaćih turista. Čak i za vikend ture. Beč je ne samo Glavni grad Austrije, već i grad-pobratim Beograda. Ponuda koju ova metropola s 1,7 miliona stanovnika (2,3 s okolinom) i 23 distrikta stavlja na raspolaganje turistima, više je usmerena ka kulturnim dobrima nego klasičnoj, razuzdanoj zabavi.

Beč je stari grad koji datira iz 500. godine pre Nove ere. U početku, bilo je to keltsko utvrđenje, sve do 15. godine P.N.E. kada postaje pogranični grad rimske Imperije i prvi odbrambeni bedem od nasrtaja germanskih plemena sa severa. Tokom istorije, vlast u Beču se smenjivala od mongolijskih imperijalista (13. vek), preko Babenberg dinastije tokom srednjeg veka, Habsburga (1440 god.), Mađari su držali Beč pod okupacijom u periodu od 1485-1490. tokom 16. i 17. veka vojska Otomanskog carstva je dva puta bila na domak grada ali u njega nikada nije ušla, a 1804. Beč postaje Glavni grad Austrijskog carstva. Od tada, sve kreće mnogo mirnije, ka razvoju kulturne baštine savremene Austrije. Elem, posle kratkog upoznavanja s burnom istorijom ovog grada, svakog turistu zanima šta on ima da ponudi. Tu su, svakako, čuvena bečka Opera, hor bečkih dečaka, Mozzartov memorijalni centar, brojni muzeji (ima ih više od 100), visokoškolske ustanove, kafei u kojima se služi nadasve poznata kafa s potpisom Julius Meinl, a nikako ne treba zaobići Sahher tortu – specijalitet Beča. Gurmani će reći da je bečka šnicla ono po čemu je, između ostalog, čuven ovaj grad. Donekle su u pravu jer se pod nazivom Wienner schnitzle ovaj specijalitet nudi u skoro čitavom svetu. Ljubitelji dobre kapljice Beč vide kao jedan od poslednjih bastiona evropskih prestonica koje imaju svoje vinograde. Pored Pariza, Bratislave, Praga i Londona, Beč gaji kult vinarstva i svim svojim građanima i, naravno, posetiocima, pruža mogućnost da uživaju u vinima napravljenim po posebnim, originalnim receptima starih majstora. Ova pića se služe u malim vinarijama, pod nazivom Heuriger. Jedan od specijaliteta ove regije je i takozvani Spritzer (špricer) koji predstavlja mešavinu (belog) vina i soda-vode. Beč su, kao sedište, odabrale i brojne svetske organizacije, poput različitih odeljenja UN-a, OPEC-a i drugih. Bečlije ne zanemaruju ni sportske aktivnosti, pa se, tako, svakog maja održava tradicionalni bečki maraton, koji okupi oko 10.000 učesnika. Tu su i brojni sportski objekti u kojima se, često, organizuju međunarodna takmičenja u raznim disciplinama.

Beč je, dakle, destinacija koju nije potrebno planirati daleko unapred. Jednostavno, padne vam na pamet da osetite atmosferu tradicionalnog kulturnog centra i za manje od sat vremena ste tamo. Ukoliko ne patite od hronične nestašice novca, nije daleko od pameti otići i na, recimo, ručak ili večeru u Beč. Takav luksuz može da košta oko 200 evra po osobi – za transfer low-cost avio kompanijom, obilazak nekoliko znamenitisti ovog grada i jedan „pošten“ obrok sačinjen od lokalnih specijaliteta, začinjen domaćim vinom, šoljicom dobre kafe i, naravno, parčetom Sahher torte. Mnogo? Sasvim relativno.

Možda Vas interesuje i...