Najveći MINI dosad, najmanje je zabavan za vožnju. Ali, praktičnost ovog vozila je na njegovoj strani.

MINI Countryman je oduvek imao dva zadatka: to je MINI za ljude koji žele krosover ali i za one koji imaju “pravi” MINI sa troje vrata a moraju da ga menjaju za prostranije vozilo. Zato što je dodatni prostor jako dobro ukomponovan u novi Countryman, druga generacija tog modela je postala MINI sa još više “većeg”.

Ovo je najveći XXL MINI ikada napravljen – čitavih 20 centimetara je duži od prethodnika. On sada nudi pet sedišta za odrasle osobe. Čak i prtljažnik imai pristojnu količinu prostora. MINI je u ovom slučaju daleko od “minija”. Čak je “naj” i ako se posmatra njegova krosover priroda, sa dizajnom kreiranim tako da bude MINI, Countryman je predviđen prvenstveno kao vozački automobil a tek potom mali krosover. Oslanjanje je prefinjeno a tu je i veliki broj raspoloživih opcija – tvrdo sportsko oslanjanje, promenljiva tvrdoća amortizera, elektronski kontrolisan ALL4 pogon na sve točkove… Ali, takođe, ovo je i automobil za one sa prilično dubokim džepom koji ne žale novca za personalizaciju i liksuz. Dakle, MINI Countryman nije automobil za siromašne. On samom pojavom naglašava koliko je skup. Uostalom, zato je i pravljen jer za takvim automobilima postoji prilična potražnja.

Dosta napora je uloženo u unapređenje kabinskog prostora Countymana jer je odlazeći model prilično podbacio na tom planu. Sa spoljašnje strane, novajlija je dodatno naglasio klasnu pripadnost modela – tu su plastični nastavci blatobrana, naglašena maska na prednjem delu i robustni krovni nosači. Countryman ostaje jedini MINI sa kvazi četvrtastim prednjim svetlima, dok svi ostali imaju okrugle a tu je i brdo ostalih vizuelnih specifičnosti koje izdvajaju Countryman od ostalih MINI-ja. Na startu prodaje, proizvođač je ponudio osam različitih verzija a one su upravo ono što i očekujete. Tu su Cooper i Cooper S, svaki sa benzinskim i dizel motorima, plus svaka od kombinacija je na raspolaganju sa pogonom samo na prednje ili na sva četiri točka. I, da, takođe sa osmostepenim automatikom ako se to računa kao poseban izbor. Cooper koji troši benzin ima trocilindrični agregat, svi ostali dolaze sa četvorocilindrašima.

U poređenu sa starim modelom, sada je na raspolaganju jedan paket više koji uključuje navigaciju, blutut, opciju hitnih poziva i parking senzore. Unapređenje podrazumeva veći taktilni ekran sa navigacijom visoke rezolucije, različita luksuzno presvučena sedišta, hed-ap displej i različite elektronske pomoći za vozača. I da, da ne zaboravimo, jastuče koje se izvlači iz poda prtljažnika tako da možete da sedite na zadnjem odbojniku a da ne uprljate garderobu ili nažuljate pozadinu. Interesantno i korisno.

Za osnovu MINI-ja je iskorišćena savremena BMW-ova platforma sa poprečo postavljenim motorima – veća od dve postojeće opcije. To znači da Countryman mnogo toga deli sa BMW-om X1. Sistem pogona na sve točkove je daleko savršeniji od prethodno korišćenog na Countrymanu. Raspodela obrtnog momenta između prednjih i zadnjih točkova se kompjuterski kontroliše, tako da se u obzir uzimaju parametri poput prijanjanja svakog točka pojedinačno, pozicije “gasa”, ugla upravljača kao i to da li je aktiviran sportski mod vožnje i sportska kontrola proklizavanja.

Prvi na udaru za vožnju bio je Cooper S All4 sa automatskim menjačem. Njegovih 1.530 kg je za 165 više nego kod verzije sa početka ponude – Cooper sa pogonom samo na prednje točkove i ručnim menjačem. Zbog toga, motor od oko 200 “konja” mora da radi “punom parom”, ali čak ni tada ne može da dostigne performanse hot-heča uprkos oznaci Cooper S. Ovo je vozilo potpuno drugačijeg kova. Zvuk mu je dovoljno atraktivan na visokim obrtajima, ali automatsko šaltovanje u više stepene prenosa je preuranjeno. Sve zarad uštede na gorivu. Ako želite žustrinu, neophodno je odabrati sportski režim ili uzeti stvar u svoje ruke i menjati brzine manuelno.

Upravljač je, čak i u normalnom modu – da ne govorimo sportskom, iznenađujuće tvrd. Ali, srazmerno uvećanju ugla okretanja proporcionalno gubi na “težini” i biva lakši. Zbog toga, automobil se na stazi ponaša savršeno, odlično drži pravac, a uvođenje u krivine i njihovo savladavanje predstavlja pravi užitak. Ovaj detalj je bitno dorađen u odnosu na prethodnu generaciju, koja je imala tvrd upravljač sa ciljem da se održi “karting” ponašanje MINI-ja, ali tu je problem bio u naginjanju karoserije, tako da je željeni efekat izgublen. Sada je situacija bitno drugačija – osećaj kartinga je tu, a što je brzina prolaska kroz krivinu veća, veći je i doživljaj. Naravno, u granicama razumnog.

Prilikom vožnja po mokrom kolovozu Countryman teži da proširi poluprečnik putanje (vuče prednjim delom ka spolja) u sporim krivinama, čak i sa DSC-om podešenim na sportski režim rada. Ideja je da se vozač “nagradi” potencijalom za brži prolzak kroz krivine, ali za to je potreban izvestan vremenski period da se sistem “probudi”, pa se u međuvremenu dobija kombinacija podupravljanja i lakog preupravljanja sve u istom krugu. U brzim krivinama i kako se podloga suši, ponašanje vozila postaje daleko predvidivije i sa sve boljim odzivom na komande sa upravljača i gasa. Jako zabavno, ali se postavlja pitanja da li su za to dobrim delom krivi i pneumatici? Gledajući zabavni deo vožnja MINI-ja, u kontekstu krosovera, Clubman je bolji a trovratni Cooper S daleko najbolji izbor. Iz ovoga nije teško zaključiti da MINI nudi tri potpuno različite filozofije gradnje i ponašanja, praktično, jednog te istog automobila. Savršeno!

MINI je uvek dobro držao cenu kao polovnjak.

Tako, kupovina ovog automobila predstavlja svojevrsnu investiciju.

Sistem oslanjanja uspeva da apsorbuje velike neravnine prilično dobro, ali uočljiva su naginjanja vozila – kao što je to i uobičajeno za krosovere. Ali na ravnim površinama sistem oslanjanja je “aktivan” više nego što bi to moglo da se očekuje – bilo bi dobro da je malo mirniji. Bez obzira na sve, oslanjanje je prilično tiho i ne proizvoda neugodne zvuke. Uz karosriju koja se praktično ne uvija, to doprinosi osećaju jačine i prefinjenosti kompletnog vozila.

Terenksa vožnja? Countryman može i to. Prolazili smo kroz prilično lepljivo blato. MINI je grabio put ispred sebe ne obazirući se na podlogu. Dobroj prohodnosti može da se zahvali i zimskim pneumaticima korišćenim tom prilikom. Naravno, ovo vozilo ne treba posmatrati kao rasni terenac, već kao opciju za savladavanje komplikovanijih staza van asflata.

Sagledavajući rešenja primenjena u kabini, ona mogu da budu okvalifikovana isključivo kao MINI-jevska – nikako bilo šta drugačije. Na primer, otvori za ventilaciju su uspravni, dok su kod Clubmana četvrtasti a kod hečben varijante okrugli. I u tom segmentu su postavljena jasna razgraničenja između verzija. Kao što je to uobičajeno kod MINI-ja, pozicija vozači je savršena, sa upravljačem, nožnim komandama i sedištem u savršenom poravnanju. Fotelje se dosta dobro podešavaju, dobro su tapacirane, drže telo jako dobro a tu je i opcija memorisanja pozicije. Za razliku od doskorašnjih rešenja, brzinomer je postavljen i fiksiran iznad stuba upravljača i zauzima poziciju u zavisnosti od one pod kojom je postavljen stub upravljača. Jednostavnije rečeno – fiksiran je za njega. Sam instrument je dovoljno veliki, ali je zato obrtomer smešno malih dimenzija a igla u njemu ima skraćeni hod. Baš kao da je merač količine goriva u rezervoaru a ne jako važan instrument. Sam pokazivač količine goriva je još gori – niz jeftinih LED lampica. Ali, nema veze, ostatak prekidača je zaista urađen kao treba, kvalitetno i taktilno. Šta više, možete da podešavate boju pozadinskog osvetljenja onako kako poželite. I verujte, nije psihodelično tako kao što zvuči.

Kao standard u svakom Countrymanu dolazi logičan iDrive kontroler, sa opcijom tačskrina. Ali ekran je odvojen pa kontroler tako radi jako dobro, čak i kada su vam prsti dovoljno masni ili prljavi da na samom ekranu ne biste mogli da uradite apsolutno ništa.

MINI odavno više nije mini. Zbog toga, zadnja sedišta su lider u klasi po pitanja raspoloživog prostora – čak i odrsli putnici sada imaju dovoljno mesta, a i pregled ka spolja je savršen. Uz doplatu, sedišta mogu biti deljiva u odnsu 60:40 i postavljena na šine, tako da se može špekulisati sa veličinom prtljažnika i raspoloživim prostorom u kabini. Sam prtljažnik ima dva nivoa, čak i u konfiguraciji sa pogonom na svim točkovima.

Novi Countryman nije jeftin, a i opcije su preskupe. Ali, i dalje možete očekivati akcijske ponude i dobre uslove finansiranja, pa i dobre pakete u kojima se može dobiti dosta toga po znatno redukovanoj ceni. Za to, pak, treba strpljenja a i reakcija na ponudu treba da bude blagovremena jer takve ponude obično ne traju preterano dugo.

Countryman je sasvim prihvatljiv i po strogim ekološkim normativima. U zavisnosti od motora i menjača, emisija ugljen dioksida se kreće između niskih 113 i solidnih 150 g po kilometru. Jedino najjači Cooper S All4 sa velikim točkovima izbacuje 162 g/km.

MINI-jev krosover je sada porodično dimenzionisano vozilo. To ga čini masivnim i delimično utiče na performanse, ali predstavlja raj za personalizaciju.

Realno, novi Countryman je sofisticirano “parče” inženjerstva sa čvrstim utiskom koji ostavlja na korisnika, kao i jako dobrim voznim karakteristikama. Upravljač je krajnje direktan, a utisak u vožnji je – u najmanju ruku – onakav kakav se može očekivati od malog krosovera. Performanse su prefinjene, dakle “uštinute” u odnosu na trovratnu verziju. Countryman možete da poručite sa obiljem uređaja za vozačku asistenciju, ali se izbor raspoloživih uređaja zaustavlja daleko pre nego što sve zajedno preraste u lošu polu-autonomnu vožnju. Na sreću!

Da rezimiramo: unutrašnjost kombinuje privlačan izgled sa jako dobrom ergonomijom. Ono što je najbitnije, jeste da je ovo prostrano vozilo – u kabini i prtljažniku. A I kabina je fleksibilna, bez nedoličnih dvodelnih kombijevski skrojenih petih vrata kao što je to slučaj kod Clubman verzije. Zbog dodatne mase integralnog prenosa, treba dobro razmisliti prilikom odabira verzije. Ukoliko ne nameravate često da vučete prikolice ili se penjete po planinskim putevima, možda istražujete predele do kojih vode klizave “džade” često prekrivene blatom i/li snegom, All4 vam verovatno neće zafaliti. Uz dobre univerzalne pneumatike i uvećano rastojanje od tla, varijante sa samo prednjim pogonom će u većini slučajeva biti savršen izbor. Uz to i znatno jeftiniji. U skladu s tim, nije zgoreg odlučiti se za lakšu trocilindričnu verziju koja zadržava duh “malog” MINI-ja. Od toga je još razumniji izbor dizel motor, što zbog ekonomičnosti, što zbog velikog obrtnog momenta koji se jako dobro slaže sa prilično velikom masom vozila. Uostalom, sve se svodi na konačnu cenu. Ako ste, pak, pristalica ideje da MINI mora da bude benzinac, onda je logičan izbor Cooper S sa benzinskim motorom, manuelnim menjačem i pogonom na prednje točkove. Uštedu ostvarenu izborom ove verzije bolje je uložiti u opremu i uživati u vožnja. Punim plućima.