Nova A-Klassa, naročito sa ogromnim ekranima, predstavlja “feelgood” automobil. Čvrst je, tih i nudi udobnu vožnju.
Mercedes A-Klasse
Četvrta generacija A-Klasse zasnovana je na potpuno novoj osnovi – međuosovinsko rastojanje je duže nego dosad, ali većina promena predstavlja fundamentalnu evoluciju. Čvršći je i lakši, ali i ekstravagantno duži – za 120 mm. To se, pak, ne da zaključiti u kabini, koja nudi tek nešto malo više mesta nego dosad, i to za vozača i suvozača. Mnogo manje nego što promene dimenzija nagoveštavaju – pozadi je i dalje prilično tesan.
Na sreću, tu su poboljšanja u ponašanju na putu: gruba vožnja i nedefinisani menjači sada su prošlost. Zahvaljujući Renaultu? Verovatno da, jer manji benzinac i dizelaš imaju francusko poreklo. Ali, neprimećivanje navedenih detalja se opraštaju – “zvedzda” je ipak “zvezda”. Sada, pak, ne možete a da ne primetite značajne i revolucionarne promene na prednjoj konzoli: Mercedes je ugradio ono što piloti nazivaju “stakleni kokpit” – bez i jednog jedinog konvencionalnog instrumenta. Tu su samo visoko konfigurabilni ekran(i). Zovu ih MBUX – Mercedes-Benz User Experience. Zato što se danas sve zasniva na iskustvu korisnika. Ni Mercedes nije odoleo toj pomami i više nije taj koji diktira šta će kupci da vole, već slepo prati ono što mu isti ti kupci nameću kao lepo, korisno, upotrebljivo…
Osnovna oprema podrazumeva dva ekrana visoke rezolucije, svaki dijagonale sedam inča. Oni opslužuju navigaciju, povezane servise uključujući tu i pregled saobraćaja uživo tamo gde za to postoje tehničke mogućnosti… I uobičajenu instrumentaciju u vidu brzinomera, obrtomera, pokazivača količine goriva u rezervoaru, potom sistem koji se aktivira glasom (takođe standard), koristi podatke iz samog vozila ali i iz klaud servisa. Dakle, novi “A” je povezan sa Internetom. Konstruktori su ponosni činjenicom da sistem podržava prirodne (maternje) jezike, i insistiraju da to isprobate. Rezultati su očaravajući – za jezike koje uređaj podržava.
Mercedes A-Klasse: Novi A se ne uklapa u klasične kriterijume procene automobila. Zbog toga se mnogima I dopda. On ide svojim putem ne mareći za ostale.
Kretanjem naviše kroz listu paketa opreme (ili opcionala), centralni displej narasta na 10,25 inča, pa čak i na par takvih – i onaj ispred vozača ide u sfere uvećanih dimenzija. Tako upareni jedan do drugoga, ekrani čine spektakularni sinemaskop, možda i neprorodan za putnički automobil predviđen za kretanje asfaltnim putevima na površini planete Zemlje.
Bazna verzija nosi oznaku A200, što ne znači da je opremljena dvolitarskim benzincem. Renaultov sklop ima 1,33 l, turbo punjač i mogućnost isključivanja dva cilindra kada za njihovim radom ne postoji potreba. Mercedesov dvolitarski sklop je potpuno nov i namenjen je verziji A250. Dizelaš je jedan – Renaultov dCi volumena 1,5 l je detaljno revidiran, prečišćenih izduvnih gasova i blago podignute snage (116 KS) a ugrađuje se u A180d.
Ali, pristalice ručnih menjača ostaće razočarane – u novom A redom su ponuđeni sedmostepeni automatski sklopovi sa dvostrukom spojnicom kao standard, tako da i taj detalj treba imati u vidu kada se proučava cenovnik. Najjeftiniji A, koji nema ni kožnu presvlaku upravljača, kome su na točkovima plastični poklopci umesto naplataka od lakih legura, gde nema ni… Jednostavnije rečeno, verzija za kojom se niko neće okrenuti osim flotnih kupaca koji će “klot” A da naručuju po posebnim zahtevima, startuje sa skoro 27 hiljada evra (u Srbiji). Ozbiljnije napakovani primerci lako stignu i prestignu barijeru postavljenu na 40.000 novčanica zvanične valute Evropske Unije.
Ali, ostavimo ekonomiju za trenutak po strani i pozabavimo se tehnikom/tehnologijom. Novi motori, plus značajno smanjena masa, uslovljavaju i redukciju potrošnje goriva. Tome doprinosi i bitno unamnjen koeficijent otpora vazduhu.
Bez obzira na to na kojoj lestvici je postavljen željeni paket opreme, svaki Mercedes A-Klasse dolazi sa uređajem za pomoć pri održavanju trake kretanja, upozorenjem na potencijalni sudar sa automatskim kočenjem u slučaju potrebe… Ništa neobično. Kasnije u toku godine, na raspolaganju će da bude i unapređeni paket asistencija vozaču, koji obuhvata monitor mrtvih uglova, aktivni tempomat i podržan sistem za održavanje vozila u sredini trake na putu. Čak i tada, specifikacija opreme neće da prevaziđe ono što nudi većina konkurenata u klasi. Pomalo čudno, zar ne?
Dvolitarski benzinac od 225 “konja” je moćan i potentan, ali to se zahvaljujući odličnom balansu ne oseća u pravoj meri. Naročito ne u karoseriji mase 1.455 kilograma. Razumno je rafinisan i voljan da sarađuje – čak i pri višim obrtajima. Za osnovni 1,33-litarski turbo sklop od 163 KS tako nešto ne može da se kaže: iako tehničkih savršen, mali četvorocilindraš ipak nije dorastao Mercedesu A-Klasse. Najbolji je oko 4.000 o/min, preko pet hiljada gotovo neupotrebljiv. Do stotke stiže za samo osam sekundi, ali se to u vozilu ne može osetiti. Za neke korisnike to je jako dobro, jer je vožnja ujednačenaa, skoro bez ikakvih trzavica, remećenja reda i mira. Stvar ukusa.
A180d je prilično tih, s obzirom na to koje gorivo koristi. Ipak, bolno je spor pri preticanjima na otvorenom putu. U tom slučaju treba preuzeti inicijativu od automatskog menjača, i ručnim “šaltovanjem” izvući sve ono što ovaj motor nudi. Ako tromost konkretnog dizelaša evocira uspomene na nekadašnje Mercedesove “dizelke”, onda će vam mekoća vožnja i odsustvo bilo kakvog adrenalinskog šoka vožnju pretvoriti u plutanje po oblacima. A i džep će vam biti zahvalan, jer će oko pet litara dizela biti sasvim dovoljno za 100 km prevezenih u relaksirajućem, ali dovoljno dinamičnim ritmu.
Tokom vožnja pravcem ali i prilikom prolaska kroz krivine, ovo je pravi Mercedes. Umeren u pokretima, čvrsto priljubljen uz podlogu, udoban i automobil koji uliva poverenje. U krivinama meko plovi kroz temena okuka, ponašajući se staloženo i uverljivo, britko reagujući na sve komande sa upravljačkog sistema. Oslanjanje glatko prati sve zahteve vozila i vozača, pa je vožnja rasterećena bilo kakvih agresivnosti.
Po ravnim deonicama magistrale i na autoputu, Mercedes A krstari sa potrebnom i dovoljnom dozom čvrstine, ne dozvoljavajući da ga put “proguta”. On je tu vladar nad situacijom. Neravnine i zvuke koji se prenose sa puta, ovaj “mališan” jako dobro upija i filtrira, tako da do kabine stiže malo toga lošeg. Tu je najmanji Mercedes ruku pod ruku sa većim modelima kuće. Realno, ovaj automobil i nije pravljen da bude sportista, pa mu odabrani motori odgovaraju na najbolji mogući način. Kada dođe na red AMG varijanta, to će da bude druga priča… Za sada je ovako, i to je sasvim dobro.
Kada smo već kod toga, treba naglasiti da najjeftiniji A, onaj opremljen najmanjim točkovima, najslabijim motorom, bez kože na upravljači i bez mnogo detalja koji krase skuplje verzije, dolazi sa torzionim oprugama umesto multi-linkom na zadnjoj osovini. To rešenje je jeftinije i za oko šest kilograma lakše od izdašnijeg i sportski nastrojenog multi-linka, ali pravo obrazloženje je to što torzije zauzimaju manje mesta i ostavljaju prostora za dorade koje zahteva dolazeća plug-in hibridna varijanta. Konstruktori tvrde da različiti sistemi oslanjanja ne degradiraju dinamiku vožnje… Ne mnogo.
A-Klassa, naročito sa velikim ekranima, predstavlja “feelgood” automobil. Čvrst je, tih ukoliko ga ne forsirate, vožnja je tečna, dobro je napravljen, bezbedan… Dodatna afirmacija proizilazi iz činjenice da niko neće preispitivati vašu odluku upravo iz razloga jer ste kupili Mercedes.
Realno, A-Klassa ima potencijal da bude znatno žustrija. Ukoliko se nađete za upravljačem varijante A250 uz doplatu opremljene adaptivnim amortizerima, uočićete skrivene sportske potencijale koji ne narušavaju razumnu gradske eksploataciju. Mali Mercedes nije kao bilo koji drugi automobil. Prednji panel je nenametljiv deo “nameštaja”, malih dimenzija ali sa ogromnim sistemom ekrana odozgo. Namerno kažemo sistemom, jer splet dva displeja velikih dijagonala to jeste. Centralna konzola je takođe udaljena, mnogo više nego kod ostalih automobila, ne samo iste klase, tako da je opšti utisak da se nalazite pre u luksuznom salonu negoli u bilo čemu sa “auto” predznakom – ponajmanje automobilu. Tokom noći, osvetljenje strateških delova enterijera dodaje na teatralnosti ali i notu praktičnosti. Sve u svemu, lepo i pomalo kičasto. Ali, to je ono što se danas traži i ima ozbiljnu težinu.
Dva seta kontrolnih dugmića na upravljaču omogućavaju vozaču da sa ekranima čini što mu je volja. On ili njegov saputnik mogu umesto “prekidača” da koriste minijaturne padove nalik onima na lap-top računarima i njima kontrolišu sve u vozilu. Pritom, zglobovi šake će da budu udobno oslonjeni na nešto nalik kožom obloženim ručicama za, na primer, toaletne stočiće luksuznih spavaćih soba u hotelima sa gomilom zvezdica. Istina, ni to nije “automobilski”, ali je ergonomski prilično opravdano rešenje – onda kada se prsti naviknu na namenjene im radnje.
Generalno posmatrano, korišćeni materijali su visokog kvaliteta, ali nervira činjenica da se među njima mogu naći komadi plastičnih odlivaka prilično jeftine izrade i još jeftinije montaže. Ne priliči jednom Mercedesu… Među njih se mogu svrstati ručice kojima se komanduje brisačima, pokazivačima pravca i menjača… Najobičnije plastične “drške”, ni nalik onima kod većih Mercedesa sa istom funkcijom.
Što se udobnosti tiče, ovo je tipičan Mercedes. Dakle, sedišta odaju uobičajen “ravni” osećaj, ali su dobra kao i kod svih ostalih Mercedesa, tako da jako brzo zaboravite na njih jer su pravljena za sveobuhvatnu i dugotrajnu podršku telu. Pozadi, priča je drugačija. Nedovoljno mesta za glave putnika pozadi – boljka od koje je bolovala prethodna generacija – sada je razrešena, baš kao i činjenica da sada ima više mesta za kolena. Ali, prostora za stopala hronično nedostaje. S toga, neophodno je da se prednja sedišta izdignu. Da li to prija vozaču? Zavisi od njegove građe. Realno, ovo nije automobil za porodice sa visokim članovima.
Razmaženi klijenti će morati da posegnu za doplatama, ukoliko ne žele da se oslone na Mercedesovu navigaciju ili “muziku”. “Miror-link” je na listi opcionala, a dolazi zajedno sa bežičnim punjačem za telefon. Standard su USB portovi – jedan napred i dva pozadi, ali treba imati na umu da su previđeni za nove generacije uređaja i nose oznaku “C”. Tako će za sve starije sisteme biti neophodno nabaviti adapter.
