PEUGEOT RIFTER

Novo ime, isti koncept… Ali puno radosti!

Peugeot Rifter! Poput imena za trotinet? Ako pamtite Raleigh Grifter, sa velikim G, onda vam godine ne mogu ništa a pamćenje vas jako dobro služi. Bez i jednog traga sklerotičnih promena. Maločas pomenuti Grifter bio je “točak” koji se krajem 70-ih godina milnulog veka naprosto morao imati. Naravno, ako je njegov vlasnik iole težio da bude u trendu. I, da… Bio je suviše mlad i malen da bi mogao sebi da priušti pravi “čoper”. Danas, u trendu su oni koji koriste Instagram. U redu – Rifter!

Dobro, ovo je Peugeot koji je zamenio Partner Tepee… Čudno ime sada, čudno ime onda… U redu. Izgleda jako… Praktično? Da, upravo tako. Jako praktično malo vozilo, kadro da preveze do čak sedam putnika i popriličnu količinu prtljaga.

Svakako ne izgleda kao premijum krosover, mada postoje pretenzije ka tom segmentu auto industrije. Tu su hromirana prednja maska i LED svetla… I zaštit podvozja… Naravno, to nije sve… Samo mali deo opreme. Bilo kako bilo, ovo je praktičan automobil(čić). Možda čak i van sa dodatkom prozora u zadnjem delu kabine i sa adekvatnim sedištima, tapacirunzima, prtljažnikom veoma pristojne zapremine dovoljne da ponese većinu rekvizita koji se koriste na izletima u trenucima dokolice. Ili naprosto porodičnog prevoza.

Nekima će se, možda, pričiniti da je vožnja ovakvog vozila tortura. Zaista nije. Za to postoje valjani dokazi. Rifter je pohod na tržište malih automobila započeo na platformi predviđenoj za automobile i krosovere, veoma sličnoj onome što se nalazi ispod lima Peugeota 3008, sa određenim produžecima pozadi kao bi se unapredio tovarni prostor. Voženi primerak bio je opremjen slavodobitničkim motorom PSA grupacije – malenim turbo benzincem zapremine 1,2 l snage 110 “konja”. Čini se poštenim izborom pa se u skladu s tim i ponaša. Tri cilindra se trude i dobrim delom uspevaju da izađu u susret očekivanjima vozača. Ako ne izuzetnim rafinitetom, ono veoma blizu toga. Gabaritno mala, ali prostrana kabina deluje kao da je idealna rezonantna kutija. Ali ako ste nežni na papučici akceleratora, nivo buke je na jako pristojnom nivou, takoreći kabinom vlada skoro pa tišina. Situacija se u nekoliko menja ako jače nagazite “gas”: doživećete pravi mali ali zvučno agresivan koncert u kabini. Ubrzo ćete zaključiti da je crveno polje na obrtomeru postavljeno na 5.000 obrtaja čisto razbacivanje boje, jer mališa izuzetno lako, gotovo neverovatno brzo i pohotno ide još dalje. Bez ikakvog protivljenja. Šta više! Naravno, sa neopterećenim Rifterom. Manuelni menjač je francuski mekan i “klongav”, ali sa jako dobro odmerenim stepenima prenosa. Automatik je, za dodatnu svotu novca, jako dobro rešenje ali da li se isplati u ovako malom automobilu. Po našem skromnom mišljenju – da.

Upravljač je prilično direktan, što u neku ruku predstavlja dobro rešenje za malo kolo upravljača – detalj koji kod Peugeota očigledno postavlja lični znak raspoznavanja, karakterističnost ili šta već. Navikli se na to ili ne, svaki novi Peugeot će da ima “naopaku postavku”: instrumenti – gore, upravljač – dole. Jedini detalj kod koga se odstupilo od “naopake” konfiguracije jeste merač broja obrtaja motora, čij kazaljka ide u “normalnom” smeru – s leva na desno, a ne u smeru obrnutom kretanju kazaljke na satu kao kod većine “lavova”.

Sistem oslanjanja je dobio duže hodove nego što je to imao Tepee. I najmanje rastojanje od tla je sasvim adekvatno, tako da putevi u ruralnim krajevima neće predstavljati nikakvu prepreku udobnoj vožnji. Ipak, naginjanje karoserije je prisutno, u meri na kakvu smo navikli kod visokih i mekih francuskih modela. Uostalom, to doprinosi komforu, a Rifter nikako nije namenjen osvajanju toliko hvaljenog Nirburgringa.

Osavremenjavanje malog MPV-a donelo je savremene gedžete. Sada se i u ovom Peugeotu mogu poručiti (ili u serijskom paketu dobiti) navigacija, asistencija za ostanak u traci, automatsko kočenje u hitnim slučajevima, adaptivni tempomat, upozorenje na prepreke u mrtvom uglu, kamere za parkiranje… Pomislite i to već postoji na listi opcionala. Sve navedeno smešteno je u Peugeotov iKokpit: naravno, kao što već pomenusmo, instrumenti su gore visoko a u nih gledate preko gornje ivice upravljača (zasečenog pri vrhu kao i pri dnu, tako da je izgubio kružnu formu) dizajniranog tako da pre podseća na “volan” vasionskog broda iz Ratova zvezda ili, pak , neke od savremenih kompjuterskih igrica. Ručna kočnica je, i kod ovog mališana, sada električna. Takvo rešenje je ostavilo poprilično prostora za ostave na centralnoj konzoli. Više nego što se to realno može očekivati na prvi pogled.

Ipak, treba imati na umu da je ovo mali automobil kod koga se čovek jako lako zanese sa poručivanjem opcionala. Treba biti racionalan i potrošiti minimum neophodnog. Ne zato što je neko cicija, već da li za mali, slobodno možemo da kažemo (pri)gradski MPV treba izbrojati toliko novaca koliko je dovoljno za kupovinu SUV-a kompakt klase? Naravno da ne. Ali, ko misli drugačije, mogućnosti su gotovo pa neograničene.

Ali da ne zalazimo u dobokoumnu analizu koja nikada i nigde nije dala racionalno rešenje. Hajde da vidimo koliko je ovaj Peugeot zaista upotrebljiv i koristan. Kao prvo, valja naglasiti da se Rifter može dobiti sa dva različita međuosovinska rastojanja. Shodno tome, može da bude opremljen sa pet ili sedam sedišta. Čak i u varijanti sa kraćim međuosovinskim rastojanjem, tu je neverovatno kockasti prtljažni prostor i onda kada su svih pet sedišta u funkciji. A ona u drugom redu se vrlo jednostavno preklapaju i potapaju u pod vozila. Nije vam dovoljno? I prednje sedište možete da preklopite. A sada?

Zadnja vrata su klizećeg tipa, što znači da im je potrebno jako malo prostora da mogu da se otvore u potpunsti i omoguće nesmetan pristup zadnjim sedištima. Čak imaju i elektrifikovan prozor koji se “normalno” otvara i zatvara po vertikalnoj osi, a ne onaj klizećeg tipa (a-la Renault 4) koji kod ove klase vozila lagano ide na živce.

U Rifter može da se smesti gomila stvari. Ne samo onih kabastih. I za sitnice je predviđena velika količina prostora, čak i u oplatama krova. Naravno, u njih treba stavljati meke i bezopasne predmete male mase, da slučajno ne bi bili katapultirani tokom naglijih kočenja. Tu su i velike kasete, ne samo ispred suvozača. Ima ih ispod sedišta, u podu… Ako dobro ne obratite pažnju gde šta ostavljate, lako može da vam se dogodi da zaboravite što-šta u automobilu, a da toga ni ne budete svesni. Posle ćete te stvari, zasigurno, uzalud tražiti na nekim drugim mestima, vrlo verovatno i u kući. U skoro pa nezamislivoj situaciji da vam ponestane mesta za odlaganje stvari, tu su krovni nosači. Tek tu može svašta da se prenese (sa ili bez kofera). Neke od kolega su šaljivo dobacivale da se u Rifter može spakovati celi život i odjezditi u nepoznato. Komfor doma osiguravaju brojni priključci za napajanje elektronskih spravica bez kojih se danas ništa više ne može ni zamisliti. Rifter je zamišljen tako da spolja bude “sladak” ali da nagoveštava asketizam, dok je u kabini situacija sušta suprotnost. Komfor i luksuz kakav gotovo niko i da ne očekuje. Hm, ovaj mališan zaista ima svrhu postojanja, pa neka košta koliko košta… Mališa je “merak na dušu”!

Možda Vas interesuje i...