PITKI PRODUKTI SAGOREVANJA

Gorivne ćelije - vožnja na vodonik

Jedna od tehnologija koja konkuriše da zameni naftne derivate za pogon automobila su i vodonične gorivne ćelije. To je patent čiji je jedan od pionira u razvoju bio američki General Motors. GM ih je, naime, zvanično predstavio još 1996. godine, kao proizvod spreman za serijsku upotrebu.

Aktuelni lideri u ovoj tehnologiji danas su Toyota i Honda, kompanije koje i u serijskoj proizvodnji imaju modele sa pogonom na vodonik – Mirai i Clarity Fuel Cell. Ipak treba znati da je američki gigant još pre pola veka odvajao značajne sume novca za ovu tehnologiju, čak je napravio i prototip vozila sa pogonom na vodonik. Realnost je surova, pa se danas sa rešenjem čistih automobila hvale vredni Japanci. Međutim, nije na odmet pomenuti da je princip dobijanja električne energije pomoću vodoničnih gorivnih ćelija poznat već 200 godina. Polovinom 19. veka je konstruisan prvi uređaj za transformaciju energije vode (vodonika i kiseonika) u električnu struju.

Još od pojave prvog serijskog automobila na svetskom tržištu, inženjeri su tragali za adekvatnom pogonskom energijom. U to doba, krajem 19. veka, nisu mogli da dođu do rešenja boljeg od motora sa unutrašnjim sagorevanjem, koji je kao energiju koristio derivate nafte. Takozvani SUS motori su zagospodarili tržištem agregata za pogon automobila. Ipak, potraga za alternativom se nije zaustavila. Stručnjaci su istraživali šta je to što bi u nekom trenutku moglo da zameni energetski ne preterano efikasne benzince i dizelaše, a kao jedna od najrealnijih opcija pokazala se električna struja. Dakle, elektromotori su označeni kao naslednici “fosila”.

Još daleke 1966. predstavljen je prototip vozila sa pogonom na gorivne ćelije

Tokom prve polovine sedme decenije minulog veka, NASA je započela sa upotrebom gorivnih ćelija za proizvodnju električne energije. Posao je, naravno, poveren domaćoj kompaniji General Motors. Prvi prototip nazvan Electrovan stigao je na crtaće table januara 1966. godine. Testovi na ručno sklopljenom vozilu su upriličeni već u oktobru. Da bi se u tako rekordnom roku predstavilo vozilo sa pogonom na gorivne ćelije, bilo je angažovano 200 inženjera koji su radili u tri smene. Za prikazivanje javnosti je odabran sasvim adekvatan moment – specijalizovana manifestacija sa temom napretka na polju korišćenja energije.

Iz samog naziva vozila Electrovan nije teško zaključiti da je to bio – kombi. Zašto baš kombi a ne putnički automobil? Odgovor je prilično jednostavan: tadašnja tehnologija je bila tek u začetku, pa je za kompletnu “mašineriju” koja destilovanu vodu razlaže na vodonik i kiseonik, koje kasnije pretvara u električnu struju, bilo je potrebno podosta prostora. Kombi je bio jedino rešenje. Pogonski sklop je bio, najblaže rečeno, ogroman! Korišćena oprema je imala i veliku masu, pa je prototip električnog vozila “merio” 3,2 tone! Za putnički automobil previše. Pored toga, u kombiju je bilo mesta samo za dva putnika – vozača i suvozača. Performanse su bile zaista skromne. Za dostizanje brzine od 100 km/h iz stanja mirovanja, električnom kombiju je trebalo čitavih pola minuta.

Toyota Mirai

Skup projekt koji nikako nije mogao da se isplati, naravno nije bio prioritetni posao za GM. Iz tog razloga, Electrovan i sam koncept vožnje na struju je završio u fabričkom muzeju. Najave da bi u skoroj budućnosti nafta mogla da presuši, u Genetal Motorsu je ponovo aktivirala ovo idejno rešenje tokom 2001. godine. Narednih 12 godina se ispitivalo šta i kako može da se uradi da sklop bude što manjih dimenzija, da je što efikasniji a po ceni prigodan prosečnom kupcu automobila. U 2013. godini, General Motors je započeo saradnju sa japanskom Hondom.

Honda Clarity Fuel Cell

Upravo je Honda u današnje vreme jedan od svetskih lidera proizvodnje vodoničnih ćelija: Clarity Fuel Cell je serijski automobil koji se od 2015. godine može kupiti na mnogim tržištima, na prvom mestu – Američkom. Godinu dana kasnije, tačnije ove 2016. Clarity Fuell Cell je ponuđen i na domećem japanskom tržištu, na kome nastupa zajedno sa uveliko popularnim proizvodom Toyote, modelom Mirai. General Motors, još, nije ponudio serijski automobil sa pogonom na gorivne ćelije. Ali uskoro hoće. Mada, u istoriji automobilizma ostaće upisani Toyota sa modeom Mirai i Honda sa modelom Clarity Fuell Cell kao pioniri motorizacije “na vodu”. Za General Motorsov doprinos znaće samo pojedinci zaluđeni za istoriju automobilizma i tehnologije.

Šta je ispod poklopca?
Motor za pokretanje vodoničnih vozila
Punjenje rezervoara traje kratko
Punjenje rezervoara traje kratko

 

 

 

 

 

 

“Venčavanje” rezervoara i vozila
Ovako izgeda produkt sagorevanja – čista voda na izduvu

Hoće li vozila na vodonik preovladati i biti brojnija od klasičnih čisto električnih (EV), trenutno nije poznato. Istina, Tesli, Nissana Leaf i sličnih ima neuporedivo više na svetskim putevima nego vodoničnih, ali nikad’ se ne zna. Sve je moguće. Sa ekološkog stanovišta, bilo bi dobro da preovladaju automobili sa gorivnim ćelijama jer gde god ima vode, biće i vodonika. A produkt “vožnje” je, ponovo, čista i prečišćena – voda.

 

 

Možda Vas interesuje i...