SALAŠ 84

U skladu s tradicijom

Nažalost, retki su salaši na kojima se vidi dim iz odžaka ili čuje škripa đerma na bunaru. Od svega što je postojalo, ostali su samo brojevi. Ipak, na onome gde je pisalo 84 pale se svetla jednog domaćinstva.

Nepregledno prostranstvo vojvođanske ravnice nekada je bilo isparcelisano na salaše, bogata seoska gazdinstva koja su imala sve – polja žita i kukuruza, glavnu zgradu za stanovanje, gostinsku kuću, pušnice za meso, ambare, staje… Kroz tešku drvenu kapiju ulazi se u carstvo jednog dečačkog sna, gde se život ponovo budi i dočekuju gosti. Na Salašu 84 sve miriše na tradiciju. Salaš se greje starim kaljevim pećima, krovovi su ručno šiveni trskom, a u pod i zidove ručno je ugrađena cigla koja je pečena po specijalnom kalupu – kao pre 200 godina. Hrana je, pak, jedinstveni doživljaj na salašu: sprema se u originalnim pećima koje su sačuvane od davnina, a recepti su stari i jedinstveni pa je gastronomsko iskustvo neponovljivo. Salaš 84 ima istorijsku vrednost, jer se u neposrednoj blizini, na samo 70 metara udaljenosti, nalazila vila Mileve Marić Anštajn. Ona je, zajedno sa svojim mužem Albertom, u više navrata boravila u toj vili. Na mestu gde je nekada bila Vila, ostao je samo jedan stari dud ispod kojeg su pre mnogo godina Mileva i Albert sedeli i smišljali teoriju relativiteta.

Turisti koji posete Salaš 84 imaće jedinstvenu priliku da vide šta je 300 godina držalo panonsku ravnicu u životu, kako su živeli ljudi u Vojvodini i zašto je salaš najmirnije mesto na celom svetu. Ko želi da prenoći, na raspolaganju su mu tri apartmana u posebnoj gostinskoj kući, napravljenoj od prirodnih materijala. Ne treba zaobići ni gastronomske specijalitete, poput kulena, šunke, švargle, čvarke uz domaći hleb, sir i povrće, morčju ili pačju supu, rinflajš i sosove, riblju čorbu i riblje specijalitete, razne paprikaše, zatim štrudle, krofne i, naravno, rezance s makom.

Možda Vas interesuje i...