Supermini koji pažnju zavređuje jednostavnošću upotrebe i zrelim dizajnom

Hyundai i20

Uprkos uspehu WRC verzije i20 kupe sa pogonom na sva četiri točka, pomučićete se da pronađete bilo kakvu vezu između tog vatrenog Hyundaija i serijskog petovratnog modela B segmenta

Ali, i20 se jako dobro prodaja na svim tržištima, čak i sa punim odsustvom bilo kakvog karaktera trkačke verzije. Zajedničko im je samo ime, ali budimo realni – kupci ovog mališana ni ne znaju za postojanje WRC trkača ni za postignute uspehe. Bare većina kupaca. Serijski proizvod je jednostavan za upotrebu, pouzdan, ima dobar odnos uloženo – dobijeno a donosi i savremene tehnologije. Ovo je kupovina u kojoj nema greške, ali ni emocija.

Hyundai i20 sada se susreće sa preobražajem srednjih godina. Automobilskih, naravno. Operacija nije samo kozmetičke prirode: tu su unapređenja na polju motorizacije i asistencija namenjenih vozaču. Krenimo s prednje strane. Maska hladnjaka je, u stilu savremenog dizajna Hyundai automobila, veća i više trodimenzionalna. Dok ne dođete do zadnjeg dela vozila, ništa preterano novo se ne uočava. Ali tamo, naćićete novi donji deo branika od sive plastike. Svetlosne grupe su sjajnije i blještavije. Klasični potezi za osvežavanje vozila, ali doprinose da izgled deluje savremenije i otmenije. Panel od sjajne crne plastike i dalje je prisutan na zadnjem stubu krova, pa se stiče utisak da on “pluta”… Sve ostalo predstavlja konvencionalno rešenje dizajna superminija. Redizajn je sa sobom doneo nove boje, ali i20 ostaje prvenstveno klasičan predstavnik klase. Uvek dvobojni, računajući tu koloritet plastike D stuba.

Motor koji ćete poželeti u ovom mališanu je jednolitasrki trocilindraš. Sada je dostupan i u varijanti sa sedmostepenim DSG menjačem, što doprinosi uvećanju efikasnosti, tačnije smanjenju potrošnje. Osim njega, na raspolaganju su verzije sa petostepenim manuelcem (100 KS) i šestostepenim ručnim menjačem (120 KS). U ponudi je, takođe, atmosferski četvorocilindraš od 1,2 l (75 KS) namenjen početnoj verziji i20. Uz malo bolji paket opreme, taj motor dolazi sa 84 “konja”, što je već nešto.

Dizelaši su u B segmentu oduvek bili u manjini. Realno, preskupi su za jeftine automobile, a najnoviji propisi o kvalitetu izduvnih gasova uslovili bi ugradnju dodatnih sklopova koji bi još više podigli cenu. A i evropske prestonice počinju da dižu glas protiv dizelaša, pa se kupci sve više okreću benzincima ne želeći da sebi stavraju potencijalne problem. Iz tog razloga nije neobično što je i20 ostao samo na benzincima, bez mogućnosti poručivanja dizelaša. Za potrebe našeg testa, odabrali smo verziju za koju očekujemo da će biti u fokusu srpskih kupaca: trocilindraš sa petostepenim manuelnim menjačem i 100 “konja”.

Ako želite automobil koji će dobro da posluži u većini situacija a ne samo za vožnju kružnim tokom, onda je ovo polazna tačka za i20. Ništa slabije od ovoga neće izaći u susret vašim očekivanjima. Kada ga zavrtite na 2.000 o/min i više, ovaj motorčić postaje pristojno živahan i rado se približava polju od skoro 7.000 o/min. Za jedan turbo benzinac, jako visoko! Ali to ne treba da vas čudi. Poput bilo kog trocilindraaša, pravo lice pokazuje tek od srednjeg režima rada pa naviše. Stotku hvata za pristojnih 10,8 sekundi, na prvom mestu zato jer je masa vozila spremnog za vožnju skromnih 1.085 kg. Primetićete da u rasponu između 1.200 i 2.000 o/min, gde većina sličnih agregata počinje da hvata dah, ovaj trocilindraš i dalje biva pospan. Zato, pripremite se za nešto češći rad sa ručicom menjača – kad god ste u situaciji da sa malih brzina krenete u preticanje ili izlazite sa parking, biće korisno ako odaberete stepen ili dva niži prenosni odnos. Mali i20 će znati to da ceni a vi nećete da se nađete u neočekivanoj situaciji. Te radnje neće vam teško pasti, jer su pedala spojnice i ručica menjača laki i precizni, pa ni odabir adekvatne brzine nije nikakav problem. Šta više.

Lak, direktan i precizan upravljač doprinose sigurnosti i poverenju ka ovom Hyundaiju. Ali ako se nađete u situaciji da morate jako brzo da prođete kroz krivinu, budite spremni na utisak naginjanja karoserije i podupravljanja. Amortizeri, tom prilikom, mogu blago i da poskoče s vremena na vreme, pri čemu ne možete da računate na preteranu količinu povratnih informacija s upravljača. Da se razumemo jedno: Hyundai i20 nije nebezbedno vozilo – daleko od toga. Samo, nije namenjen brdsko-brzinskim ispitima. To je uglađen mali automobil s kojim na pravcima nemate ama baš nikakvih problema, dok na krivudavim putavima s njim treba da se ophodite kao s bilo kojim drugim predstavnikom klase. Gorepomenuti WRC je nešto sasvim drugo. Shodno tome, ne treba da vas čudi pojava šuma koji dolazi od trenja točkova skolovozom i pojavljuje se dobrano ispod brzina dozvoljenih na autoputevima. Nekima to može da smeta, ali budimo realni: da je buka motora ili vetra tolika da nadjačava buku s kolovoza, to bi značilo da zvučna izolacija nije dobro urađena. Zar ne? U svakom slučaju, motor je pristojno tih a šum vetra ispod granica pristojnosti.

Redizajn Hyundaija i20 ne donosi značajne promene u kabini, poredeći ga s mmodelom iz 2014. U međuvremenu, na tržištu su se pojavili brojni “otkačeni” modeli, bar po purističkim standardima. Fanki orijentisani Citroen C3 ili Nissan Micra, šarenolika i prostrana Seat Ibiza ili drastične izmene karaktera koje donosi tradicionalno konzervativna Ford Fiesta… U tom kontekstu, dizajn enterijera po principu “crno-na-crno” koji primenjuje južnokorejski brend zajedno sa krajnje konzervativnom oblicima elemenata eterijera, čine unutrašnjost i20 prilično prilično lakom za zaboraviti. S druge strane, lako ćete zapamtiti ružne oblike i inferiornu ergonomiju. i20 je uspešno zaobišao te zamke “druge strane” – osnova kod ovog Hyundaija je efikasnost, upotrebljivost i ergonomija. Odličan balans.

Upravljač, nožne komande i ručica menjača su na najidealnijim mogućim pozicijama, tako da ćete uz precizno podešavanje sedišta relativno lako naći adekvatnu vozačku poziciju. Instrumenti su čisti i čitljivi, komande pokazivača pravaca, svetala, brisača i drugo efikasni i “pod ruku”, baš kao komande klimatizacije, audio uređaja i drugih manje-više bitnih funkcija vozila. S toga nije teško zaključiti da vam neće biti potrebno previše vremena da se srodite s i20. Vidljivost iz ovog vozila je, u poređenju s brojnim konkurentima i standardima koji trenutno vladaju, iznenađujuće dobra. Da ne kažemo “otvorena”. Ako se pitate kakva je plastika primenjena za oblaganje unutrašnjosti, možemo da kratko iskomentarišemo – tvrda. Ali jako dobro sklopljena i postojana. Kao dodatak svemu, tu je standardni sedmoinčni tač-skrin, koji može da se poveže sa Android i Apple uređajima i omogući vam jeftin pristup navigaciji, on-line sadržajima i glasovnim komandama. Bogatiji paketi serijski donose originalnu navigaciju zajedno sa kvalitetnijim ekranima, baš onakvima kakve možete naći kod SUV-a SantaFe ili limuzine KIA Stinger. Istina, grafika nije baš na najvišem nivou, ali komande su jasne i intuitivne.

Zadnja sedišta nude prostor u okvirima proseka klase. Ništa više, ništa manje nego konkurenti. Saputnici smešteni na njih neće uživati blagodeti posebnih otvora za ventilaciju namenjenih samo njima, niti USB priključcima… Iza njih je skromno dimenzionisan prtljažni prostor (za supermini kategoriju, dakle – mali) sa dva nivoa poda u svim verzijama, što nije čest slučaj u klasi.

Za automobil ove kategorije, potrošnja je u skladu s očekivanim: između pet i 5,8 l/100 km, mereno po starom NEDC ciklusu. To za sobom povlači emisiju ugljendioksida između 114 i 130 g/km. Imajući u vidu dugačku garanciju, velike servisne intervale i niske troškove registracije, nije teško zaključiti da su troškovi eksploatacije Hyundaija i20 1.0 T-GDI prijatno niski.

Ovaj supermini pažnju zavređuje jednostavnošću upotrebe i zrelim dizajnom

Redizajn i20 nije doneo dovoljno novoga da bi omogućioi takmičenje sa nekim drugim superminijem predstavljenim u prethodnih godinu-dve. Kao što smo na samom početku priče rekli, i20 donosi stereotipe vezane za Hyundai – automobil se bolno uklapa u živote većine populacije, ali ne ostvaruje emotivnu povezanost sa vlasnikom. On je, možda nezasluženo, samo radni konjić koji će vredno i poslušno da ispunjava sve zahteve korisnika. Bez blagodeti koje donose emocije. Dakle, često će bit tretiran lošije od automobila zvučnijih imena. Ali, i20 će i to stoički da podnese. Ipak ti dani su na zalasku. Hyundai je ponudio stilizovani električni model Kona Electric, ne treba zaboraviti Nexo – atraktivni model sa gorivnim ćelijama… A tu je SantaFe, ponovo električni Ioniq i brilijantni i30N. Hyundai sve ređe ostaje bez emotivne veze sa vlasnikom. S toga treba naglasiti da i20 ne zaostaje samo za konkurentima već i za ostalim modelima Hyundaija. Ovo je automobil nastao pre ere uvođenja emocija u proizvodnju i povezivost četvorotočkaša ovog južnokorejskog brenda sa krajnjim korisncima. To se sada menja, pa očekujemo da će naredna generacija i20 doneti i taj (bitni) emotivni moment.

Možda Vas interesuje i...