TERENAC I(ILI) SUV

Kod vozača i ljubitelja automobila naziv “džip” je uniformisana definicija za sva vozila koja izgledom i karakteristikama nagoveštavaju sposobnosti kretanja van asfalta, robusnost, snagu… Ali, nije tako. Neke stvari treba jasno razgraničiti i znati o čemu se konkretno radi.

Jeep je brend koji se proslavio proizvodnjom rasnih terenskih vozila, sa izvanrednim karakteristikama van puta. Wrangler, Cherokee, Grand Cherokee su tipični predstavnici ovog brenda koji su ga i proslavili.

Pravi terenci se odlikuju sa nekoliko karakteristika koje ih i čine vozilima za vožnju po bespuću. Na prvom mestu, tu je pogon na sva četiri točka – stalni ili takozvani “part-time” koji se priključuje po potrebi. Tu je, zatim, reduktor namenjen za savladavanje izuzetno teških i strmih terena, pa blokade diferencijala (jednog, dva ili sva tri), onda prava šasija koja podrazumeva da se motor, menjač i sistem prenosa snage do točkova nalazi na zasebnom uglavnom čeličnom ramu na koji se postavlja karoserija. Pored Jeep-a, pravim terenskim karakteristikama mogu da se pohvale Land Rover (Defender, Freelander, Discovery, Range Rover), Toyota (Land Cruiser), Nissan (Navara) i još njih nekoliko koji su ipak daleko od pomenutih.

Ovo su vozila namenjena i vožnji po asfaltu, ali prave vrednosti pokazuju kada sa njega siđu. Pošto su masivni i ne suviše udobni, troše relativno puno goriva, pristalice ove vrste četvorotočkaša rađe gledaju u neke druge, “civilizovanije” modele. Osim ako stvarno nisu zagrizli za pravi “off-road”, iz privatnih ili poslovnih razloga.

Zbog toga su konstruktori savremenih automobila došli na ideju da popune prazninu i izađu u susret potražnji za naizgled robusnim, ali udobnijim, ekonomičnijim i urbanijim modelima. U drugoj polovini 90-ih godina minulog veka, nastala je kategorija nazvana SUV – Sport Utility Vehicle. Ovi savremeni “terenci” su se polako ali sigurno infiltrirali na tržište automobila, da bi 2015. godine postali najprodavanija kategorija u Evropi. Za njih se odlučilo 22,5 odsto kupaca s starog kontinenta. Ovaj fenomen zavređuje malo pažnje i dublju studiju – zašto je to baš tako?

Kao prvo, predstavnici SUV kategorije liče na terenske pretke. Robusni su, proizvode se na različitim platformama i u različitim veličinama, imaju veliki prtljažnik, komforni su, udobni, luksuzno opremljeni i nude se u različitim cenovnim kategorijama. Tako, nije nemoguće kupiti novo “džipče” za oko 15 hiljada evra. Pravih, rasnih terenaca za tu količinu novca – nema. Pošto ih vlasnici u većini slučajeva koriste za vožnju urbanim putevima, često im integralni pogon nije ni potreban, pa se SUV modeli nude i u varijantama sa pogonom samo na jednoj osovini. Istina, brojne su i 4×4 verzije, ali sa daleko manjom prohodnom moći od pravih terenaca. Uostalo, za vožnju do omiljenog skijališta ništa više od toga nije ni potrebno. Uz dobre pneumatike, savremeni elektronski kontrolisani pogon na sva četiri točka, dovoljno dobro odrađuje postavljeni zadatak. U svakom slučaju i bolje nego što je to prosečan vozač kadar da iskoristi. Stvarna razlika između terenaca i “sportsko-rekreativnih-vozila” se uočava tek kada se siđe sa čvrste podloge i krene u osvajanje bespuća. Tu SUV modeli ne mogu baš puno. Prva ozbiljnija prepreka ih zaustavlja, dok pored njih pravi terenci prolaze bez ikakvih problema. Bilo kako bilo, SUV manija je uzela zmaha pa je sve više proizvođača koji se upuštaju u trku za ovaj obećavajući segment tržišta.

Možda Vas interesuje i...