TOYOTA AYGO 1.0

Više izmena nego što se to čini na prvi pogled

Toyota je na mališanu Aygo obavila daleko više izmena nego što bi to iko i pomislio, ali ga veličina kabine i njen prilično hladan dizajn sprečavaju da zauzme presto klase. Sve ostalo je za svaku pohvalu, pa i više od toga.

Aygo je prisutan na tržištu od 2005. godine i ako se gleda ispod lima, uglavnom je ostao sličan kakac je bio i u trenutku lansiranja. I dalje se proizvodi na istim trakama fabrike u Češkoj, paralelno sa Citroenom C1 i Peugeotom 108 sa kojima deli motore, sistem oslanjanja i – što je najvažnije – troškove projektovanja i proizvodnje. Druga generacija Toyotinog najmanjeg modela za Evropu predstavljena je 2014, čime se uspešno prebrodila kriza “srednjih godina” jednog automobila. Kao što je i bilo za očekivati, zategnute su dizajnerske bore, ali se više poradilo na izmenama ispod “kože”.

Izraženi 3D efekat X-dizajna

Sada, situacija je drugačija. Stari “x-fejs” je, manje ili više, nestao u izvornom obliku. Prednji deo Toyote Aygo je nesumnjivo oblikovan u stilu slova X, ali je sada to suptilnije, trodimenzionalno, za raziku od pređašnjeg dvodimenzionalnog rešenja zasnovanog na kombinaciji boja. Toyota je mališanu podarila nova svetla, sada sa standardnim dnevnim LED svetlima, koja daju nešto više definicije samom obliku, pa iako ovo nije radikalna promena, dovoljno je efektna da dočara svežinu noviteta. Pozadi i sa strana, malo toga je potpuno novo, pa posmatrač mora da bude Aygo-frik da bi uočio sitne detalje. Ima li takvih uopšte? Da, i te kako! Sve u svemu, dizajneri su odradili odličan posao i sa relativno malo krucijalnih novosti tržištu ponudili sasvim originalan proizvoda koji ne može a da ne upadne u oko posmatrača. Naročito onih ženskog pola.

Na motoru je, pak, bilo daleko više izmena, koje se u prvom mahu možda nisu ni očekivale. O detaljima smo već nedavno govorili u predstavljanju noviteta, ali nabrojmo najvažnije detalje: trocilindraš zapremine jednog litra umesto 69 sada ima 72 KS, ali pored sirovog uvećanja snage, uočljive su i značajne mehaničke izmene.

Slavodobitnik, možda i najbolji motor u klasi atmosferskih agregata zapremine do jednog litra

Sistem ubrizagavanja goriva je posve nov, komora za sagorevanjem je preoblikovana, nov je i izduvni sistem sa uređajem za recirkulaciju sagorelih gasova, izenjeno je balansno vratilo, sada i ventili na izduvnoj strani imaju promenljivu geometriju otvaranja (Dual VVTi)… Sve u ime povećanja efikasnosti i izlaska u susret Euro 6.2 normama. Toyota je na novi Aygo ugradila i priličan broj zvučno upijajućih panela između motora i kabine, na unutrašnjosti vrata i stubovima vetrobrana, sve sa ciljem da Aygo postane rafinirano vozilo sa manirima tokom vožnje krstarećim brzinama na otvorenom putu. I – uspeli su u tome. Novajlija je primetno tiši od penzionisane druge generacije.

Primetnije, za neke možda i važnije promene, dogodile su se u šemi raspoloživih boja. Razlog za takav potez je činjenica da kupci ove kategorije automobila idu za srcem i novo prevozno sredstvo biraju prvenstveno na osnovu izgleda, pa je Toyota u ponudu uvrstila nekoliko novih boja (uključujući tu i čudesno patiniranu pink boju nazvanu “Magenta Fizz”), ali je i ponudila mogućnost personalizacije. Tako, sada za svaki ukus ima po nešto primamljivo.

Dobro, mali automobili su konstruisani i proizvedeni sa striktno kontrolisanim budžetom, jer je i profit na njima prilično mali – bez obiza na to koliko malih Aygoa diler plasira na tržište, neće imati zaradu kao da je u istoj količini prodao većih modela, poput Aurisa, RAV-a ili… Ta činjenica, upravo, dovodi do iznenađenja sledećim potezom Toyote: Japanci, naime, nisu ponudili samo primamljiviju bolju pa sada sede skrštenih ruku i očekuju mnogobrojne kupce u redovima ispred salona, već su ponudili mnogo više. Svaki budući vlasnik ovog interesantnog mališana, može da računa i na to da će da dobije novi sistem upravljanja i oslanjanja, koji Aygo čine žustrijim i oštrijim, ali ujedno i lakšim za manevrisanje po skučenim prostorima. Ovo naglašavamo iz razloga jer većina tipičnih kupaca Aygoa ovaj detalj neće ni da primeti. Ne zato što su razlike minimalne, već zato što je i odlazeći model na ovom polju bio jako dobar a njegovim vozači(ca)ma su neke druge stvari primat. Električni servo pojačavač je dobio novi softver, dok su amortizeri dorađeni i prerađeni… Rezultat je, tako, prilično iznenađujuć. U pozitivnom smisu, naravno.

Stabilniji, udobniji i upravljiviji nego ikada do sada

Ipak, da ne bude zabune: ovde ne govorimo o zabavi u vožnji kakvu pružaju Yaris GRMN ili, možda, Toyota GT86, ali da je vožnja užitak – jeste. Vozač jako brzo dobije povratnu informaciju šta se događa ispod točkova. U međuvremenu, oslanjanje odrađuje jako dobar posao balansirajući između želje da Aygo bude udoban automobil tokom vožnje centrom zagušene metropole sa puno “usporivača saobraćaja” a da – sa druge strane – bude pohvalno stabilan na otvorenim deonicama. Ovo drugo – realno – nije ni poenta modela A segmenta, ali je dobro znati da se ova Toyota i u takvim uslovima dobro snalazi.

Motor je, takođe, slavodobitnik: 72 KS nije lose za mali agregat poput ovoga, koji se – kao i skoro svaki trocilindraš – “vrti” se sa puno entuzijazma. Iz stanja mirovanja do “stotke” stiže za 13,8 sekundi, što ne predstavlja svetski rekord u sprint, ali kada se jednom pokrene, onda sve ide glatko. Sve do maksimalnih 160 km/h i uz potrošnju koju je teško dovesti iznad četiri do 4,5 l/100 km. Uz jako malu emisiju štetnih gasova. Aygo, naime, može i sa samo 86 do 93 grama ugljen dioksida po kilometru (u zavisnosti od verzije).

Sada, kada bi kabina bila tako sofisticirana poput oslanjanja ili upravljačkog sistema… Kao što rekosmo, prva generacija Toyote Aygo pojavila se 2005. E, pa, rešenja u kabini nisu preterano odmakla tom dobu. Dobro ili lose? Stvar ukusa i potreba, ali Aygo donosi i mogućnost povezivanja sa globalno mrežom, mobilnim uređajima i drugim danas neizbežnim detaljima. Digitlizacija je uzela danak, i u ovom segmentu.

Asketski, čisto i pregledno, u višim paketima sa Android Auto i Apple CarPlay

Glavni instrument evocira rešenja sa pojedinih bestselera davnašnjih dana (MINI, Buba, Fiat 500…). Šema “sve-u-jednom” ima smisla u malim gradskim automobilima, a ponuđena grafika se, takođe, može svrstati u domen ukusa svakog pojedinca. Istina, ona je interesantna ali ne i inspirativna. Sve u okviru strogo kontrolisanog budžeta. Uostalom, sve neophodne informacije su na raspolaganju.

Stvari pomalo oživljavaju kada se pogled prebaci na centralni deo prednjeg panela. Tu je postavljen pametni ekran osetljiv na dodir, dijagonale sedam inča. Za potrebe Toyote, njega je sagradio ekspert u oblasi audio tehnike – japanski Pioneer, fabrika bez čijeg se proizvoda nije mogao zamisliti ni jedan dobro “ozvučen” automobil tokom osamdesetih i devedesetih godina minulog veka. Tradicija je i dalje tu – Pioneer je i danas moćan kao pre više decenija. Baš kao i proizvodi sa njegovim potpisom.

To je, dakle, uredna jedinica, koja osim što izgleda dobro takođe i radi dobro, a verzije sa najbogatijim paketom opreme dolaze sa Apple CarPlay i Android Auto kompatibilnošću, pa će milenijalci – od kojih se očekuje da budu najbrojniji kupci ovog modela – moći da redukuju odsustvo sa omiljenih plejlista i lokacija na webu. Ipak, za uživanje u ovoj opciji treba dublje posegnuti u džep, jer ova opcija nije dostupna u osnovnoj “X” verziji.

Što se tiče ugođaja unutar kabine, valja napomenuti da su prednja sedišta dobra, sa sasvim prihvatljivom udobnošću i držanjem tela. Dakle, vozač i suvozač će imati više nego pristojan komfor i “pogled”, što se za preostale saputnike ne bi moglo reći. Naime, većina panela koji nisu goli metal, presvučeni su tvrdom sivom plastikom. Taj utisak sivila i jeftinoće može da se umanji dodavanjem svežih i živahno obojenih detalja namenjenih enterijeru, ali se postavlja pitanja isplativosti. Kako je ovo na prvom mestu gradski automobil, sa odsustvom luksuza se može živeti. Uostalom, pitanja je da li Aygo i stremi ka klasi luksuznih mališana? Naše miščjenje je – ne. I ovakav može da privuče dovoljno pažnje i interesovanja za sve one kojima vozilo ove klase treba. Slična situacija je i sa ponudom prostora na zadnjim sedištima: ukoliko se vozač postavi u adekvatnu poziciju, nazad ne ostaje baš puno, osim ako niste blago prerasli pokemon. Prtljažnik, takođe, ne može da se pohvali obilatim dimenzijama i ima skromnih 168 l raspoloživog prostora. To je prilično manje od konkurenata (i do 100 litara). Igra brojki jeste neumoljiva, ali se – ponovo – postavlja pitanje kom valsniku vozila A segmenta, prvenstveno namenjenog za vožnju gradom i bližom okolinom, treba više prostora. I na zadnjoj klupi i u “gepeku”? Realno, i u većim autombilima teško je sresti više od dva putnika u njima, tako da za količinu prostora namenjenog kolenima putnika pozadi ili koliko cegera (ili markiranih torbi) može da stane u prtljažnik, malo kome “mrda živac”. Ipak, na nama je bilo da objektivno izvestimo o realnom stanju stvari, a komentar je lično mišljenje autora.

S druge strane, dorađena zvučna izolacija je toliko dobra, da se pri krstarećoj brzini od, recimo, 110 km/h može doći do zaključka da je ovo izuzetno rafinirano, tiho vozilo, na nivou većih i skupljih četvorotočkaša. Razgovor sa saputnikom je moguć sasvim normalnim tonom, bez iole povišenog volumena. Bravo za Toyotu. Po našem skromnom mišljenju, ovo je najtiši model A segmenta.

Sve negativne strane koje defakto postoje, u trenutku se raspršuju kada postanete svesni nekolicine detalja. Oni su ništa drugo do sušta realnost. Prvi detalj je da je ovo u eksploataciji jako jeftin automobil, troškovi registracije i servisiranja su niski (ako ne i najniži mogući), a rezervoar(čić) od 35 l ima šanse da potraje nekih, manje ili više, 700 kilometara… Drugo, ovo je čistokrvna Toyota, pa je tako realno očekivati da se, najverovatnije, nikada neće pokvariti. Šta više, u osnovi identičan automobil sa Peugeotovim oznakama, model 108, koga takođe pokreće Toyotin motor (i većina mehanike), nedavno je proglašen za najpouzdaniji gradski automobil koji se može kupiti (nagrada za 2017. godinu, Peugeot je svoj model lansirao nešto pre Toyote).

Na kraju, ukoliko očekujete da jeftinoća i male dimenzije Toyote Aygo predstavljaju prepreku za uživanje u vožnja – prevarili ste se. Šta više, začudićete se koliko zabave nudi mališan sa cenom manjom od 10.000 evra (u osnovnoj verziji). Zbog svega toga, valja oprostiti nekoliko detalja koje pomenusmo da nam se nisu baš dopali. Ukoliko budete pažljivi i sa oprezom poručivali pakete opreme i dodatke, dobićete relativno jeftin i zabavan automobil. U suprotnom, neće vam se dopasti konačna cifra – doplatama za ono što nije potreba već svojevrstan hir, lako se pređe granica razuma i uđe u cenovnu teritoriju Yarisa a možda čak i osnovnog Aurisa.

Toyota Aygo 1.0
MotorBenzinski, 3 cilindra, 998 ccm
Snaga53 kW (72 KS) pri 6.000 o/min
Obrtni moment95 Nm pri 4.400 o/min
Emisija CO286-93 g/km
Dimenzije (mm)3.455/1.615/1.461
Međuosovinsko rastojanje (mm)2.339
Rezervoar (l)35
Prtljažnik (l)168
Masa (kg)840 kg
Bezbednost (EuroNCAP)Testiranje još nije sprovedeno
Maksimalna brzina160 km/h
0-100 km/h13,8 s
Potrošnja (l/100 km)4,1
Korisna adresawww.toyota.rs

 

Možda Vas interesuje i...