VIKEND U ISTOČNOJ SRBIJI

U potrazi za zlatom

Gotovo da nema medija koji tokom zimskih dana ponovo nije podgrejao priču o zakopanom blagu u istočnoj Srbiji. Iskopavanja traju već mesecima: što sa priručnim alatima što sa mašinama. Nedavno je, izgleda, upotrebljen bager ili rovokopač. Ko je kopao i šta je tražio niko sa sigurnošću ne zna. Ni vlasnik poseda, ni komšije nisu videle tragača. Tek ostali su tragovi mašine u jednom voćnjaku, rupa duboka 10 m i gomila izvađene zemlje. Da li je nešto vredno pronađeno, da li je bilo nekog blaga? Na to pitanje, za sada nema odgovora. Istina krenula je priča da je nekoliko kilometara od ove rupe ipak pronađeno neko blago. Šta je otkriveno – ne zna se.

Malo je, međutim, onih koji nisu poželeli da krenu u potragu za zlatom. Svojevremeno smo prisustvovali jednom takvom istraživanju. Evo kako je bilo. Nabujali potoci izvlače iz nedara Homoljskih planina dragocenosti. Ima li u njima zlata? To pitanje nas je proganjalo sve dok nismo stigli do Majdanpeka, prestonice Vlaških kopača zlata. Obećali su nam predstavnici Toyote, kad smo krenuli na probnu vožnju sa Aurisom da ćemo ga tamo sigurno naći. Nismo im verovali sve dok kolega nije našao pravi grumen u vrećici peska, koje smo dobili na pokolon u znak sećanja ne nezaboravnu avanturu.

Prošli smo u jednom danu solidnim putevima istočne Srbije. Mnogi znaju za Donji Milanovac, Lepenski vir, „rodno mesto” evropske civilizacije. Čuli su za zlatonosni Pek mitsku reku istočne Srbije, ali malo ko zna da se pored Majdanpeka, na samo tri i po kilometra udaljenosti nalazi Rajkova pećina, za koju kažu da još uvek krije tajnu Rajkovog zakopanog blaga. Po predanju, hajduk Rajko je krajem 19. veka pljačkao prolaznike, najčešće Turke i blago krio u njoj. Do danas ga niko nije našao, a mnogi su ga tražili. Sada je ova jedinstvena pećina, najveća turistička pećina u Srbiji bogata izavnrednim pećinskim nakitom od čistog belog kristalnog kalcita uređena, napravljene su pešačke staze, oko 700 m, osvetljena kako bi turisti mogli da se dive čudima prirode. Na ulazu u nju gvozdena vrata kako je neželjeni posetoci ne bi oskrnavili u potrazi za blagom. U pećini, izvorištu malog Peka, na površini manjoj od kvadratnog kilometra, jedini stanovnik je maleni slepi miš, kakvih nema nigde drugde, koji ne haje za žamor turista prilikom obilaska njegovog carstva, već mirno spava zakačen za svod. Vajarska dela prirode koja kriju dubine ove, možda i najlepše pećine u Srbiji, ostaviće vas bez daha.

Čitav taj čudesni svet smešten je u mešovitoj šumi bukve, javora i hrasta, kraj veštačkog jezera Veliki zaton. Tu možete da se upoznate sa tradicionalanim načinom ispiranja zlata. Obučen u vlašku nošnju Nebojša Trailović, jedan je od malobrojnih ispirača zlata pokazuje turistima kako to radi u punoj, letnjoj sezoni.

– Ima u ovim našim rekama i potocima zlata. Oduvek ga je bilo. Samo je malo nas koji se tim poslom bavimo. Tradicionalni pribor za ispiranje je ispitak koji se izrađuje najčešće od vrbe jer se za nju „hvata” zlato. Osnova i oblik ispitka su u vidu pravilne polovine elipse, sa zaobljenim izdignutim ivicama, objašnjava Nebojša Trailović dok je tragao za zlatom u potoku Paskve.

Toga dana nije ga našao. A i kratko je radio, jer je temperatura vode bila tek neki stepen iznad nule.

Majdanpek je od glavnog grad, preko Požarevca, udaljen 197 kilometra. I stiže se za dva i po sata lagane vožnje. Kad u ovoj prirodi okrepite dušu, a telo možete u nekoj od privatnih kafana, kažu dobro se svuda jede, a ima i dobrih vlaških specijaliteta, sira, kajmaka, pečenja… Put možete da nastavite ka Donjem Milanovcu (54 km) kroz guste šume Liškovca, preko prevoja Oman, ili da prenoćite u starom hotelu u centru Majdanpeka. Možeta da prenoćite i u Milanovcu, gradu ruža, na obali Dunava u hotelu Lepenski vir kako bi drugog dana vikenda vraćajući se kući obišli istoimeno arheološko nalazište, Golubačku tvrđavu, Serbrno jezreo. Tu, uz reku, ili pored jezera nude riblje specijalitete.

Nigde kilometri ne prolaze brže nego na živopisnoj Đerdapskoj magistrali, putu koji čas ide toliko blizu reke da gotovo osećate njene talase, čas se uzdiže u visine kako biste u pogledu na reku mogli da uživate iz ptičje perspektive.

A, kad je reč o zlatu, ili blagu – možda ćete ga i naći. Nabujale vode iz Homoljskih reka i potoka, pogotovo sada kad se sneg otapa nose ga sa sobom.

Možda Vas interesuje i...