Više od pola veka galopa, nekad uspešnog nekada ne… Vrednog pažnje, svakako!

Kratka istorija Ford Mustanga

Kada je razumno procenjen “poni” četvorosed debitovao 1964. u Njujorku, u trenutku je dramatično usmerio američko tržište automobila u novom pravcu. Tokom prvog dana prodaje primljeno je gotovo neverovatnih 22.000 narudžbina, što je udahnulo novu snagu takozvanim “masl-kar” modelima. Time je počeo “ulični rat paljenja guma”. Svet automobilizma je drastično izmenjen, i nikada se posle toga nije vratio na staro.

Od tada, svet je ugledalo šest generacija Mustanga kao i 10 različitih karoserijskih varijanti: neke od njih su bile dobre, neke fantastične, pojedine prokleto loše. U ovom predstavljanju donosimo kratak pregled istorije najpoznatijeg, za mnoge i napoželjnijeg Forda, modela Mustang.

Prva generacija (1964-1966)

Sa ovim automobilom je sve počelo. Zvanično je predstavljen 17. aprila 1964. godine u Njujorku. Tokom prvih 18 meseci proizvodnje prodato je više od milion prileraka Mustanga, čime je obezbeđeno mesto u ne samo Fordovoj već i istoriji kompletnog sveta automobilizma. Tokom 1965. Kerol Šelbi je vozio trke u verziji sa oznakom GT350.

I dalje prva generacija (1967-1968)

Širi, duži i sa većim motorima, ovaj model je predvodnik takozvane “metak” ere (Bullett), koja je nametnula Mustang kao tipično dizajnersko rešenje automobila 60-ih godina prošlog veka. Ali, baš nekako u to vreme, Mustang se suočio sa jakom konkurencijom u vidu Chevroletovog modela Camaro. Taj model nije nastupio sam: uz njega, tržištu su ponuđeni (Plymouth) Barracuda i (Pontiac) Firebird. Mustangu nije bilo lako.

Da, i dalje prva generacija (1969-1970)

U tipično američkom maniru, automobil koji je samo predstavljen kao potpuno nov a u suštini je to redizajn sa uvećanim dimenzijama i masom, bio je zasnovan na šasiji modela Falcon baš kao i Mustang iz ’64. Po prvi put je ponuđena Mach 1 edicija “ponija”.

Na volšeban način, i dalje prva generacija (1971-1973)

Još više “masti” je dodato ovom redizajnu koji je, u kombinaciji sa novim propisima o količini štetnih materija u izduvnim gasovima nastalim kao recidiv naftne krize iz ’73, snizilo je snagu šestocilindričnog motora Mustanga na samo 88 “konja”. To zaista nisu bili najsjajniji trenuci najpoželjnijeg Forda. Ali, ni to nije bilo sve – najgore tek dolazi.

Druga generacija (1974-1978)

Za drugu generaciju Mustanga iskorišćena je platforma s malog modela Pinto. Neviđen potez koji je razočarao ne samo zaljubljenike u Mustang, već i kompletan automobilski establišment. Bio je to potez koji se nije mogao opravdati bilo čime – jeres u svakom pogledu, inženjerska katastrofa koja je zapretila da potpuno uništi legendarno ime. Druga generacija Mustanga je u vicevima o lošim automobilima, čak, prevazišla Ladu koja je tako otišla u “zaborav”. Mustang je postao sinonim lošeg automobila, predmet sprdnji i svega najgoreg što se moglo naći u automobilima iz 70-ih godina minulog veka. Ružnoća, očajan kvalitet izrade, još gore ponašanje na putu… Sve to, pa i više lošeg moglo se očekivati od “novog” Mustanga. Budućnost ove generacije, naročito kod kolekcionara, nije bila ne svetla – nije ni postojala. Ali, ako je Ford Anglia u pojedinim rečenicama mogla da se okarakteriše kao “klasik”, sve je bilo za očekivati. Toliko o suludim godinama u kojima se desila prva velika naftna kriza. Totoalno ludilo mozga.

Treća generacija (1979-1993)

Beba lisičijeg tela! Ako niste u stanju da protumačite značenje ove rečenice, ne očekujte da ćete biti u prilici da izdejstvujete američko državljanstvo. Jednostaavno, niste u igri.

Pa, dobro, šta to u stvari znači? U osnovi, to bi trebalo da asocira na platform na kojoj je Mustang nastao. Sve u svemu, ova generacija je našla klijente među ljudima koji su bili u potrazi za jeftinim ali snažnim automobilom. A to je ono što je Mustang oduvek i bio. Dakle, u trećoj generaciji je bilo “ono nešto”, ali daleko od ponuđenog u izvornom Mustangu.

Četvrta generacija (1994-1998)

I dalje zasnovan na Fox platformi, ali unapređenoj. Ali, na ovoj generaciji su izgled i performane počele da se vraćaju na izvorno, na “masl-kar” kadar da spali pneumatike i pruži osećaj superiornosti. Unapređena šasija je omogućila ugradnju snažnijih motora, tako da se Fordova SVT divizija debelo umešala u razvoj. Cobra je postala predmet želja. Verzija opremljena V10 motorom volumena 6,8 l, sa superpunjačem, nastala je u Australiji i bila je najjači Mustang u ponudi. Taj automobil se morao voleti.

Još od četvrte generacije (1999-2004)

Iako su oblik, šasija i unutrašnjost ostali netaknuti, karoserija je napravljena po Fordovom jeziku “novog doba”. Bullitt varijanta je dodata u ponudu tokom 2001, a da budemo potpuno iskreni, smatramo da je novajlija postigao puno više nego njegov direktan prethodnik – Cobra iz 2003. je imala 390 KS dobijenih iz 4,6-litarskog V8 agregata sa mehaničkim kompresorom. Bio je to najbrži (veliko) serijski Mustang svih vremena. U to doba, naravno.

Peta generacija (2005-2014)

Bogu hvala, peta genercija je povratila originalne proporcije i dizajnersku harizmu prvobitnih Mustanga. Sada na daleko savremenijoj osnovi koju je delio sa Thunderbird-om i Lincolnom LS. Ponašanje na putu i karakteristke su bile neuporedivo bolje. Shelby GT500 je imao 670 KS i prevazilazio brzinu od 320 km/h. Pneumatici su trajali jako kratko – pretpostavljate i zašto.

Šesta generacija (2015 – na dalje)

Sa ovom varijantom, Mustang se zaista kvalifikovao za 21. Vek. Nezavisno oslanjanje pozadi došlo je i do Mustanga – ali tak posle 51 godine od početka proizvodnje modela sa tim nazivom. Tako opremljen, Mustang je u stanju da pomera kontinente i trese tlo pod točkovima, pretvarajući ga u gomilu najfinije prašine. Ovo je savršeni spoj starog i potpuno novog. Sada se nudi u “ekonomičnoj” varijanti sa četvorocilindričnim EcoBoost turbo benzincem zapremine 2,3 litra (iz Focusa) ali i originalnim petolitarskim V8 agregatom – jedinim koji ovom monstrumu zaista pristaje. Poenta Mustanga nije ni hiruški precizno sečenje krivina, ni ekstremne performanse na pravcu, ni savršena udobnost… Mustang jeste i mora da bude klasičan “masl-kar” za brundavim zvukom. Ima i bržih, i startnijih, i … daleko boljih, ali Mustang je Mustang i tu ništa ne treba da se eksperimentiše. Uslovni sportista za relativno pristojnu svotu novca. I gomilu radosti tokom vožnje. Mustang je podjednako klasik kao što je to, recimo, Porsche 911. Koga je voleo onda, voli ga i sada, baš kao i potpuno drugačije koncipiran nemački automobil. Ovde su emocije duboko upletene i protiv toga se ne može ama baš ništa. Nije ni potrebno.

Možda Vas interesuje i...